Учитељ

ррдн________--___-___-__ ____ о ___ ____________

гурнијих корака да се обезбеди правилна дечја заштита састоји се, поред осталога у томе, да се сва манастирска добра — која претстављају вредност од неколико милијарди динара — законом одузме за извођење великог плана на решавању дечјег проблема у Југославији“ — подвлачи уважени писац и социјолог г. Видаковић.

»

Кад што смо видели из извода који је раније оштампан, ово је једна, по својој вредности и важности ретка књига. Ваљда једина, која јасно, смело, документовано (поузданим статистичким подацима) и идеолошки указује на пут, којим би се најбрже и најповољније решио најважнији, међу најважнијим, социјални проблем: заштите деце.

Писац књиге је наш познати социјални трудбеник, чија вредноћа, интелигенција и племенита оријентација далеко превазилази моћи просечног — обичног човека. Поред овог снажног и најновијег дела, писац нам је дао још и пуно (преко двадесет) других дела социјалног смера, којима је изнад свих осталих, највише обогатио нашу социолошку литературу.

„Комунална заштита деце“ је књига, која својом садржином, дајући језиву слику социјалног и здравственог стања подмлатка, поражава до очајања. Али је њен писац, човек, који одушевљава. Човек, који својим радом даје доказа: да је могуће бити племенит, вредан, смео и продуктиван, И најзад, рад г. Видаковића даје нам наде, да ће се стање — захваљујући г. Видаковићу и њему сличним труд“ беницима —- морати поправити. .

Дух г. Видаковића је као јак рефлектор, који, одговарајућом светлошћу продире у дубине, осветливши и најскривеније и најмрачније кутке друштвене заједнице — а у којој се, још и данас, у беди, болести и зачмалости гуше милиони невине дечице.

Свестрано и објективно (статистичким подацима), приказавши социјално и здравствено стање нашег нароног подмлатка- писац се са довољном смелошћу и сигурном способношћу дао и на указивање најздравијих и најефикаснјих — јединих правих —- путева, којима се мора поћи ка озбиљном и истинитом решавању "свих социјалних проблема, а нарочито ка решењу проблема дечје. заштите.

(Све досадашње палијативне мере, најчешће употребљаване од стране псеудо хуманиста, не само да нису користиле овоме проблему, већ су му напротив шкодиле. Једну опасну социјалну болест — да не кажемо социјалну гангрену — немогуће је лечити мрвицама понижавајући милостиње. То је уважени писац видовито увидео, човечно и дубоко осетио, па и довољно смело и јасно нагласио, у својој књизи К. 3. Д.

Књига је пуна статистичких и анкетних података. И заиста, човек, прочитавши ову књигу, осети се као бивши слепац, коме се после успеле операције изведене од стране генијалног хирурга — поврати вид. Ова књига учини, да човек пуно — што није знао дозна, али и да још више осети. Само сувише заостао човек, или окорели себичњак, може и даље — и после прочитане ове књите мислити и осећати несоцијално. Зато ниједан човек, који се код нас интересује социјалним проблемима — а поглавито проблемом дечје заштите, не би могао наћи никаквог извињења, којим би се могао оправдати — ако не прочита дело: „Комунална заштита деце".

Писац, у своме делу, на веома јасан, убедљив и документован начин, говори нам о многим стварима, које су у вези са животом нашег народног подмлатка, нашег народа и његове будућности -— за коју би требало више и савесније радити __ ако се жели да она буде добра.

Писац нам више говори цифрама него речима. (Он нам, са најплеменитијим, најродољубивијим И најчовечнијим намерама, указује на све неуспеле акције доса-

" г

и)