Учитељ

втазиневеттинтетилет веран евра нЕлнетилвпееве ниевиен евра инверт пр 632

нарочито подвући сваку појаву човечности, истаћи идезлисте и указати на оне који су читаво своје биће везали за племените идеале, Данас се човек просто осећа препорођеним, чим види какав постојан карактер, каквог честитог човека. Због свега тога пријатна нам је и ова књижица посвећена Катарини Миловук. Она Huje написана књижевно или научно, већ искрено и топло. Описан је један човек културна жена и карактер. Није ту дата ни биографија живота, ни монографија. рада и стварања Катарине Миловук, већ је само изложено неколико момената из њене разноврсне и дуге активности. Катарина Миловук покојница већ више од 20 година, била је најкултурнија жена код нас: у последњим деценијама прошлога и првим годинама данашњега века. У књизи поменуте су само врсте њене активности, без икаквог удубљивања у њих и без икаквих детаља. Тако сазнајемо, да је Катарина Миловук, као тридесетогодишња и прва управитељица Више женске школе, по-

дигла ову лепу: установу на веома висок степен; да је њеном иницијативом у шкоги подигнута и црква. На месту где су биле школа и црква данас је || женска гимназија у Београду. У патријархалној Србији пре више од шездесет година, основала је Женско друштво, а доцније и познати његов „Пазар“ и лист „Домаћица“, као „друштвени орган. Основала је и Женску радничку школу, Била је неко време и управитељица Српске женске школе у Солуну. Умногоме, њој има да се захвали за почетак школовања наше женске деце. Учествовала је у акцији sa оснивање женскога савеза и била и претседница његова. Као велика феминискиња затракила је од Сената право гласа и београдској општини поднела је молбу да је унесу у бирачке спискове. У доба Херцеговачког устанка узима иницијатизу за помоћ устаницима. За време балканских ратова интензивно ради на помагању каша војске и нејаких. Као истинска културна жена, која је знала више страних језика, и познавала живот других народа, за време прогона у доба Обреновића, веома много се залагала за прогоњене. Свакако, велика смелост и реткост, која се ни данас не може видети. Ниједна хумана акција пре рата у Србији није била коју не би помагала Катарина Миловук. То је могла да ради жена истинска велике душе и племенита срца. И, поред свега тога о њој се данас мало зна. Шта више, ни њено вечно пребивалиште није обележено каквим спомеником. Ова књижица г-Ње Клаић-Симић добро је дошла да нас потсети на ову нашу велику културну трудбеницу и да нас опомене да јој вратимо дуг. Непоштовење вредности човека, заслуга и великих радника могло би се сматрати као недостатак културе. Ми то Ha смемо и нећемо допустити.

Радомир Д. Гаћић

ЏОН ДЈУИ: ШКОЛА И ДРУШТВО (други део), превео с енглеског Милорад ванлић, св. 7 Савремене педагошке библиотеке, стр. 32, цена 5 динара. Издавачка књижара „Рајковић“, Београд. Теразије 16. — Ова књига садржи три педагошха есеја чувеног педагога Џона Дјумиа. У првом се износе критичке мисли о школи уопште, о њеној социјалној улози и о изменама које у њој треба учинити, па да је учинимо корисном по садање друштво. У данашњем васпитању нема јединства, Предмети су без везе са њим. Све то изазива растурање снага, Да би се то избегло, треба ујединити разне делове васпитних система. А то се не може постићи док се школски систем посметра сам за себе. Зато га морамо довести у везу са целокупним друштвеним животом. Отуда нова школа и тежи да стводи органску везу између школе и будућих послова у животу. Док је стара школа била усамљена, ну раскиду са животом“, нова школа пружа деци могућности да се користе стеченим искуством ван ње, с једне, а, с друге стране, да оно што науче у њој, при„мене у свакодневном животу. Довођењем школе у склад са животом, погезаће се све науке у школи у једну целину. — У другом есеју писац говори о школи с обзиром на психички развитак детета, расправља појам занимања и утерђује у чему