Учитељ

280 БДЕЊА БН РМ АЕ а а АЈРЕС 6

пропуштено време надокнади и празнине попуне. —— Живот је покренуо многа друштвена питања и проблеме таквим еланом и интензитетом; да ће их човечанство у недогледној будућности тешко стићи све да реши.

У науци, уметности, у књижевности и свима облицима материјалне културе, свуда се одражавала та иста атмосфера и психоза. Она је сасвим природно и у педагогици, у науци о васпитању имала свога одјека и може се рећи еруптивном снагом изнела и питање реформе и преоријентације школског васпитања детета и омладине у опште. „Настале су, тако рећи, револуционарне фазе у духовној изградњи савремене педагогије и свим могућим начинима и средствима жели се са свих страна доћи што сигурније до циља“, како рече један школски човек.

Рат, који је прогутио око двадесет милиона жртава, створио је, изгледа инстинктивно, у људима осећај страха за егзистенцију врсте, из кога је онда резултирала — сасвим природно —- и она жива брига око одгајања подмлатка. Дете је постало центар свеколике бриге друштва. Наравно да су стремљења и активност у овом погледу куд и камо била живља код великих и културнијих народа, са изграђенијом педагошком традицијом и јачом културом и цивилизацијом уопште, него код мањих народа. Читава једна плејада реномираних педагошких радника и код Француза, и Енглеза, и Немаца, и Италијана, и Американаца, и Руса истицала је лотребу реформе школске наставе, нарочито у данима прве младости детета.

И сувише је против природе детиње, веле они, стављати га у клупу са скрштеним или рукама на леђима, па дескриптивним путем најобисније, саопштавати претставе и појмове које треба да схвати и запамти. Погрешно је и биолошки неоправдано и штетно приковати дете са обиљем виталитета за једно место у учионици, те га нагонити да преко чула слуха и вида прима поуке и да их потом на захтев наставника репродукује. Овака визуелно-акустична настава, не само да од учионице, у не ретким случајевима, ствара мучионицу, него она директно штети психички трезор деце и у интензитету и поузданости; а да и не помињем колико штете наноси деци у васпитном погледу.

Народна школа, која у доста случајева и код школских радника а код остале публике поготово има погрешно схватање о њеној задаћи са превагом у образовном смислу, има и треба да има претежно васпитни карактер. Чврсте карактере, честите и поштене људе, социјално корисне чланове људске заједнице, затим људе окретне, људе радене и од иницијативе, способне на самопрегоревање и победу себе, људе са високом свести о дужностима и свести о потреби гесла: живети, али дати и другом да живи, треба да је идеал у првом реду савремене школе.

== [вани 5 4 7 о дедова вадио иввни-____-. _ _

и >

по По ћи а о тад --._____--л__