Учитељ

ВЕНЕ ЕН Е РАНТЕ ЕАЕЕЕ262БЕЕРБЕЕ 2622 2 7 281

И одиста, може ли се замислити одличније средство за васпитање карактера и челичење воље но што је рад. Народ каже: ко пева, зло не мисли, али исто тако и ко ради зло не мисли. Не може човек, чије је цело биће ангажовано неким радом, да зло мисли; нема времена за то. И дете, ако га запослите, ако му дате могућности да нешто само ствара, да његов дух и чула буду у једној сталној динамици, оно не само што ће по биолошкој нужности обиље свога виталитета, испражњавати једним корисним начином у место несташлуком и разузданошћу већ ће од тога имати и ту корист, што ће претставе, појмови и сазнање стечени тим путем постати одиста стварна и солидна својина његова, јер их је оно доживело, искусило, И до њих дошло својим трудом и напором. Да не помињемо још и радост, срећу, задовољство и снажење воље код деце са овака рада. — Доживљај и сопствено искуство долазе прворедно до изражаја у савременој школи. До њих се ученици доводе разним путевима али свакако активношћу не само двају чула: вида и слуха него радљивошћу и духа, и свих чула, и целог организма.

Вероватно да ћете после реченога и сами моћи схватити и наслов ове теме.

Доживљај, искуство и радљивост детета најглавнији су елементи чулности наставе у савременој школи. Школски излети су пак најзгоднији за изазивање тих доживљаја и зато се у радној настави толико препоручују и траже. Да конкретно поткрепим ове наводе. Треба на пример из Познавања природе обрадити: врт, градину, његово уређење, припрему и сејање. Ни најталентованији наставник са речитошћу Демостена или Цицерона и фантазијом уметника сликара, неће у души ученика — нарочито ученика великих градова — моћи дочарати и очигледно преставити овај рад. Ученицима се мора дати могућност, да врт најпре очисте од корова, да га ашовом прекопају, земљу грабљицама иситне, да направе леје, да крај затегнутог канапа повуку бразде, да у њима посеју семе и исто затрпају земљом. И тек кад су цео овај посао сама радила и урадила, тек сада имају апсолутно тачно сазнање и претставу обраде и уређења врта. Или: треба ли ученицима из земљописа приказати и упознати их са околином Београда, сасвим је природно и неопходно нужно извести их на брдо код Звездаре или на Авалу па и Калемегдан и тамо им омогућити да својим очима непосредно опазе и осмотре све објекте, све појединости који у тој методској јединици долазе у бзир, итд.

Сасвим је разумљиво, да ће се после ових излета наћи користи и за наставу народног језика, јер ће се ученицима дати прилика да своје утиске са пута ставе на хартију и тако се вежбају у писменим саставима, који у нар. школи имају велику вредност. И за наставу цртања налази се корист, јер ће се илустрацијом пута поуздано и врло конструктивно утицати и на ову вештину код деце не само у правцу разви-

Учитељ 5