Учитељ

јања чула вида и технике руку но и у смислу развијања дечје фантазије. А треба знати, да цртање као вештина у радној школи мора обилно да долази до израза.

Сигурно је да ће овим начином обогаћени психички трезор код деце створити једну духовну имовину, која ће сигурно бити обезбеђена од лаког заборава, а сигурно је још и то, да ће се овим поступком најправилније решити, и у методици старе школе а нове поготово, толико тражени потребни дечји саморад.

Од ђачких родитеља, тражило би се, да у интересу своје деце подносе драговољно материјалне жртве које би се за извођење школских излета тражиле, а које су на основу изложеног у новој школи исто тако неопходна и насушна потреба као и читанка, оловка, вежбанка

и остале ђачке потребе. Душан Пајић

ДОЖИВЉАВАЊЕ У НАСТАВИ КРОЗ ДРАМАТИЗОВАЊЕ НАРОДНИХ УМОТВОРИНА У НАРОДНОЈ ШКОЛИ.

· Доживљавање у настави кроз драматизоване умотворине је врло актуелно питање данашње народне школе, наставе и васпитања у њој, те би га за ово ограничено време било тешко осветлити са свих страна Зато ћу настојати да своја запажања и искуство по овом питању изнесем у најскромнијем обиму, а да при томе ово питање осветлим са најважнијих страна, како би се видело од колике је важности и потребе по васпитање нашег народног подмлатка.

Важност овог питања потенцирана је још и тим, што се такс важан педагошки принцип, као што је доживљавање у настави жели применити на драматизованим народним песмама и приповеткама, како би се видело његово дејство на васпитање ученика у основној школи.

Примена овог принципа на драматизоване народне умотворине неопходна је због тога, што народне приповетке, а нарочито народне песме, садрже у себи све позитивне вредности стваралачког духа нашег народног генија, из којих треба и морају да проистичу основни принципи за васпитање народног подмлатка у националном духу.

Ако би се хтело, да се нашој школској омладини прикаже наша славна прошлост, која је пуна примера, како се живи, како се бори, како се страда и како се умире за добро сама себе, своје породице, своје отаџбине, и свога народа, из којих би она могла црпски себи узоре и искуства за борбу у животу и друштву, онда се наше народне умотворине никако не би смеле остављати по страни, већ на против, оне би се морале оживотворити пред духовним очима наше школске деце, пошто су баш оне духовне творевине наших славних предака и

„