Учитељ

196 иенвииининештениницеиивеенлР Ина иевлеРАиРвиреетиннинниеитЕЕ ве нРнЕЕ

ући у естетичке проблеме. Д-р М. Борисављевић иде још даље тврдећи да су естетички феномени привид. Првош Сланкаменац посматра уметност са активистичко-ирационалистичког гледишта. По њему, у уметности човек осећа задовољство са своје стваралачке моћи у исти мах, кад је сазнао преко својих интимних доживљаја и један део стваралачког тока живота. Сима Пандуровић се такође бавио проблемом лепог у вези са етичким проблемом. Слично Сланкаменцу, В. Живојиновић сматра „да је уметност сазнања sui generis“. — До сада није могла ниједна естетичка теорија да завлада највећим бројем духова.

Етика. Проблем доброг је такође свестрано обрађиван у философији. Он, са осталим проблемима вредности, заузима значајно место и у педагогији. Указаћемо само на то да је по д-ру Николи Поповићу за остварење етичких вредности потребно што веће духовно развиће и потчињавање воље етичким нормама. Д-р Слободан Поповић наглашава васпитни значај етичке културе назначујући да успешно васпитање претпоставља преживљавање не само дубоког психолошког знања него и етичких вредности. У философском обрађивању етичких проблема истичу се Владан Максимовић и д-р Драгиша Ђурић, који сматра, консеквентно своме позитивистичко-натуралистичком учењу, да из делатности човека, који је функционалногенетички део природе, произилази и етика. Стога се она има посматрати као природна појава у њеном функционално-генетичком односу према другим појавама природе, тј. етичке појаве су природне појаве. HM по Драгомиру Цветковићу је научно-социолошки морал ради одржања врсте, док религија вишег стила садржи морал чији је циљ јединство човека с Богом. Д-р Душан Недељковић, пак, одбацује могућност дедукције етике из постулата бесмртности, што се из њега могу извести различите етике и што човек не прима одговорност за своја дела, већ се брани неким трансцендентним х. Независно од овога учења, д-р Владан Максимовић сматра да се фило· софијом морала етички принципи могу образложити и оправдати. Али, он то образложење и оправдање налази у философији живота, по којој је живот у својој унутрашњости Бог, а у спољашности космос. Хришћанском етиком бави се и Ж. Маринковић као и Д-р Јустин Поповић. По њему, људи знају шта је добро и шта је зло тек од Христа који је оваплоћење апсолутног добра, које он ближе одређује као „све што Христос јесте у својој богочовечанској реалности“. Милош Р. Милошевић сматра да је средњи човек идеал кутуре, јер се он „представља као општи израз за највише животне вредности, као синоним херојства највећих тешкоћа у животу, у победама и мирењу онога што је најтеже победити и измирити. Као што се види из овога прегледа, етичка учења су изразила многа схватања практичког живота уздижући га изнад биолошких потреба

Смисао и вредност живота. Али, не налазе сви смисао свога живота у етичком делању. Неки га траже у реализацији лепог или естетичком уживању, други у научном стварању, трећи у религијској контемплацији итд. Тиме се намеће питање о смислу живота. При решавању овога проблема неки су остајали у биолошком животу те су и проблем психолошки схватили, а неки су га превазилазили тражећи решење проблема у сазнању целине света.