Учитељ

јевић, Милун Радотић, Даница Бандић, Даринка Ћосић, Ћира Ранчић, Алекса Стојковић, Вера Чонић, Сава Милосављевић, Данило Тривунац, Светолик Милосављевић, Благоје Ристић, Михаило Петковић, Радивоје Ћирић, Станоје Мијатовић, Драгољуб Илић, Сретен Динић, Александар Јаковљевић, Ђорђе Иличић, Милић Мајсторовић и други. Од књижевника изван учитељских редова сарађивали су на споменутим листовима у то доба: Стеван Бешевић, Миле Павловић, Милета Јакшић, Миладин Николић, Живојин Пауновић, Периша Богдановић, Војислав Илић Млађи, Милица Јанковић, Милан Вукасовић, Андра Гавриловић, Миливоје Кнежевић, Вукосава Мишић и др.

Неки од ових писаца издали су истовремено и посебне збирке својих песама или приповедака, као на пр.: Милорад Петровић: Ризница, Село, Душа, На дедином крилу (1922—1925); Милица Јанковић: Природа и деца, Истините приче о деци и за децу (1922); Благоје Ристић: Раздвојени, песме (1922); Даница Бандић; Тера баба козлиће, Зачарани шегрт (1923); Андра Гавриловић; Лабудови, Галебови, приче и песме (1924); Периша Богдановић: Шумадинке, песме (1924); Светолик Милосављевић: Родољубиве песме, Дечје Песме (1925); Никола Павић: Звездано јато (1925); Живојин Девечерски: звоно срца (1925); Станиша Станишић: За мога унука, приче и песме (1925) и др.

Ш

Убрзо иза овог првог периода послератне дечје књижевности код Срба настаје прави процват њезин, који далеко надмашује и некадашње „Златно доба“ Змајево. То се види не само по броју песника и приповедача, него и по количини и квалитету оригиналних дела дечје књижевности свих књижевних облика.

И овај други период почиње дечјим листовима, па се наставља не само низом појединих мањих и већих посебних дела, него и читавим библиотекама које и данас излазе. /

Међу првим дечјим листовима тога периода јесу: Мирољуб, учитељског друштва у Суботици (1927—1931) са уредником Милошем Матовићем, и Дечји лист у издању и редакцији Светолика Милосављевића из Београда (1928—1937), затим Млади Задругар Савеза земљорадничких задруга у Београду (1929—1938) са уредником Светозаром Јовановићем, Југословенче Југословенског учитељског удружења у Београду (1931—1988) у редакцији Дамњана Рашића и Милоша Матовића (1931—1934), Витомира Срнића (19341936) и Светолика Милосављевића (1936—1938), Весели Четвртак Јелене Зрнић и Гргура Костића (1932—19835), Вардарче, Бранислава Лазића (1934—1938); Добро дете Подмлатка црвенога крста у Београду (1936—1938) и Бачки рад Трајка Михаиловића и Вој. А. Нешића, на коме сарађују сама деца (1932—1938).

ИМ на овим листовима сарађују скоро сви напред споменути старији књижевници, а од млађих са већим успехом још и ови: Гвидо Тартаља, Милош Матовић, Ђорђе Глумац, Велимир Вилимановић, Петар Петровић, Живојин Карић, Љубомир Божиновић, Боривоје Јосимовић, Тихон Хаџић, Јован Малезановић, Селена Дукић, Душан Миливојевић, Миливоје Петровић-Шибица, Јулија Лазаре-