Учитељ

271

црвеног крста (за средњошколску омладину) и Добро дете (за ученике основних школа). Соколски савез такође издаје два листа за омладину: Соколић и Наша радост. Јадранска стража има Подмладак Јадранске страже и Млади стражар. Савез земљорадничких задруга издаје Млади задругар а Друштво за заштиту животиња и растиња — Заштитник. На овим листовима сарађују поред функционера појединих организација већином већ познати и споменути књижевни радници из других дечјих листова и часописа, али су они често принуђени да своје књижевне творевине прилагођавају програмским и пропагандистичким циљевима издавача, што није увек у складу са књижевним принципима.

Треба споменути на крају и покрет једне групе књижевника и педагошких радника, већином млађих, који воде борбу против. дечје бајке и осталих књижевних облика који имају за основу уметничку фантазију и осећања, са тежњом да реформишу целу дечју књижевност на бази социјалних односа, истине и стварног живота, нарочито живота сиромашне класе. Игноришући потпуно све досадашње принципе и законе који условљавају књижевност уопште а напосе лепу књижевност (белетристику) којој припада и дечја књижевност, они би хтели и ову књижевност да изједначе са научном књижевношћу, која се оснива искључиво на разуму, стварности и истини. Ова група покушала је у више махова да спроведе своје тежње кроз специјалне листове и публикације (Будућност, Мале новине, Мала штампа и др.) али без успеха, јер се такви листови нису могли дуже одржати, а за сличне публикације није било довољно ни читалаца нити издавача. Ово је уједно и најбољи доказ колико је овакав покрет и оваква књижевност далеко од праве уметничке књижевности. Књижевници, пак, који су се већ афирмирали код нас са својим „истинским“ причама због којих верују да припадају споменутом покрету, у ствари узимају само мотиве из реалног живота за своје уметничке књижевне творевине, обрађујући тако само поједине облике лепе књижевности.

Напоредо са овом књижевном производњом иде и уметничка илустрација текста на чему раде наши најбољи графички уметници: Љубомир Јовановић, Драгомир Стојановић, Момчило Марковић, Ђорђе Андрејевић-Кун, Ђука Јанковић, Владимир Филаковац, Владимир Жедрински и други.

М

Ако бисмо хтели, на крају, да саставимо биланс двадесетогодишњег рада на дечјој књижевности код Срба после Уједињења, могли бисмо то лако учинити према напред изложеним књижевним делима и њиховим писцима. Али такав биланс свакако није ни потребан, јер се може добити јасна слика тога рада и његових резултата и пажљивим расматрањем овде изнетих чињеница и примера. Стога ће бити довољно ако констатујемо: да је после Змајевог Невена и „златног“ доба дечје књижевности, за протеклих двадесет година, основано неких четрнаест дечјих листова и часописа, од којих су се многи одржали и данас са месечним тиражем од десет До тридесет хиљада примерака; да смо имали и данас имамо око двадесет дечјих песника, и око тридесет приповедача, који су из-