Учитељ

Закона о уџбеницима“; и, друго, одлука о конкурсу за уџбенике Мин. просвете Онбр. 1801 од 15 фебруара 1935, која је донета на основу 55 |] и 2 закона о уџбеницима израђено је пре него што су довољно испробани наставни програми и пре доношења других програма, који би били у органској вези са наставним програмом за основне школе (Годишњи извештај Ј. У. У. за 1984/35, стр. 67). Осим овога „монопол за неке бановине не значи „појевтињавање, него само поскупљивање наставе“ (68). Поједине секциске скупштине Ј. У. У. такође се нису са много оптимизма изражавале и о другим школским монополисаним стварима. „Прописане писанке и вежбанке — издање државне штампарије у Београду — не одговарају својој сврси, јер нису удешене према савременим принципима радне школе, а осим тога су прескупе, те би им требало снизити цену за 50%... а квалитет хартије је код писанки некад такав да пролива мастило“ итд. (Годишњи извештај за 1934/35, стр. 158 и 160). У допуну свега овога главни одбор Ј. У. У. у децембру 1935 доноси следећи закључак: „Монополисање уџбеника противи се принципу утакмице у културним питањима која доноси прогрес“ (Год. извештај Ј.У.У. за 1935/36, стр. 41).

*

Најзад анкетна конференција делегата свих заинтересованих привредних организација и делегата школских и култур.-просветних радника, која је одржана на позив Министарства просвете 26 фебруара 1938 год. поводом нацрта Уредбе о државним штампаријама и Уредбе о изменама и допунама у закону о уџбеницима од 27 септембра 1929 год. донела је опширну Претставку о овом стању и предала је Господину Министру просвете. И у тој Претставци подвргнути су анализи и критици сви ставови који „иду у корист монополизације“ и новим чињеницама поткрепљени меморандуми графичких предузећа, књиговезница, књижарница, папирница, накладних завода и издавача у Краљевини Југославији подношени надлежнима у 1938 год. Из анализе коју је извршила ова Претставка као и из ранијег нацрта конкурса јасно се види да се одустало од потпуне монополизације.

Претставка од 26 фебруара 1938 год. потписана је и од стране Југосл. учитељ. удружења и њени закључци сажети су у следећем: „На основу свега досадашњег излагања мишљења смо:

„„Т) да су монополицазија и улификација школских уџбеника, помоћних књига и наставних средстава и монополизација свих штампарских производа за државне и самоуправне потребе непотребне и штетне ;

9) да треба задржати слободну утакмицу у писању, издавању, штампању и продаји школских уџбеника, помоћних књига и наставних средстава и свих штампарских производа уопште, под надзором Министарства просвете;....

5) да се садашњи закон о уџбеницима (односно садашња пројектована Уредба о његовим изменама и допунама) и нацрт Уредбе о државним штампаријама измене у смислу одбацивања сваке врсте монополизације“ (стр. 7).

Садашње фактичко стање је: у Југославији није спроведена монополизација уџбеника и наставних средстава.