Учитељ

употребљавати само они уџбеници државног и приватног издања које је одобрио Господин Министар просвете по саслушању Главног просветног савета“, а то у другом смислу потврђује и распис Министарства просвете ТУ Бр. 19048 од 14 октобра 1938 год.

=

Питању уџбеника поклањало је своју пажњу и Југословенско учитељско удружење, као организација учитеља народних · школа. Тежиште његове акције било је да се донесе један добар обавезан минималан државни наставни програм, који би што боље омогућио спровођење у живот главних одредаба у Уставу и Закону о народним школама. За време те неуморне акције питање о облику и садржини уџбеника долазило је, што је сасвим разумљиво, на други план. На основи тражења извршног одбора, наставни отсек Југ. учитељског удружења имао је јасно да се изјасни шта мисли о објављеном конконкурсу за уџбенике народних школа у 1935 год., који је први пут хтео радикално да приступи остварењу одредаба закона о уџбеницима од 1929 год. Тај отсек Југ. учит. удружења опширно је изложио своје гледиште и ми га овде доносимо у изводу.

„- „Право на образовање постало је саставни део права на живот, каже се у његовој мотивацији... Ha овога следује закључак да држава треба на све могуће начине да зајемчи да се општа обавезна настава потпуно испуни, као и њена дужност да образовање свих слојева не само морално већ и материјално помаже у свима правцима. У духу тог схватања, државна просветна власт одређује садржај и главне контуре наставног плана и програма кроз које има да се реализује јединство националног осећања омладине... Али појам јединствене националне школе у свима главним европским школским и педагошким системима значи јединство организације и органско довођење у склад разних школских типова и њихових програма, никако њихово потпуно инвелисање, потпуно униформирање и потпуно поткраћивање“. Никако пуна механичка истоветност „свега школског градива за све крајеве једне државе“, већ једна главна идеја „и један неопходан програм, према чему се и у духу чијем се диференцирају према месним приликама, продубљују и раде максимални наставни програми. Према томе... нигде се не могу предвидети и одобрити само једни уџбеници за целу државу, већ се, на против, фаворизира и истиче њихова разноликост и богаство... Са нашег националног образовног гледишта овако предложена унификација је образовно осиромашење и идење уназад, а не унапред. Новчани разлози не могу и не смеју да поколебају исправност педагошког гледишта. Јер обиље и богатство у свима школским књигама, па и уџбеницима, плодоносно ће се рефлектовати на образовању нашег народа у који у већини случајева допиру од књига само школске књиге — уџбеници“ Одлука о конкурсу за државне уџбенике донета је пре времена, пре него што су извршене многе погодбе“. (Годишњи извештај Ј. У. У. за 1934/35 год., стр. 226, 27, 28).

У другим мотивацијама Ј. У. У. наводи и следеће: прво, постоји дисхармонија између закона о уџбеницима од 27 септембра 1929 и закона 'о народ. школама од 5 децембра 1929 год., „нарочито између 55 11, 12, 13, 18 и 44 Закона о „народним шкслама и 5 4

~