Учитељ

. 344

Министарство просвете организовало је први течај ради спремања наставника школа за дефектну децу у школској 1929/30 години, и други у школској 1930/31 години. На овим течајевима спремало се преко 60 учитеља народних школа за рад у школама за дефектну децу. На први течај долазили су као слушаоци и учитељи из Чехословачке.

Пошто се из финансијских разлога ови течајеви после 1981 год. нису могли више отварати, то је Министар просвете својом одлуком Ол.бр. 9085 од 8 фебруара 1935 године прописао нарочита Правила о стручној спреми наставника школа за дефектну децу. На основу ових Правила образована је при Министарству просвете Државна комисија за испитивање наставника школа за дефектну децу. Овој комисији пријављују се за полагање стручног испита они учитељи који су најмање две године радили и хоспитовали у школама за дефектну децу. Чланови испитне комисије су професори Универзитета, Више педагошке школе и стручни наставници који су предавали на првом и другом течају, а претседник комисије је Начелник Одељења за народне школе у Министарству просвете. По овим Правилима испити за наставнике школа за дефектну децу полагаће се још до школске 1938/39 године закључно. После тога организоваће се у Вишој педагошкој школи нарочити Отсек за спремање наставника школа за дефектну децу. У тај Отсек примаће се на основу члена 14 Уредбе о Вишој педагошкој школи од 1936 године учитељи који су најмање са врло добрим успехом положили дипломски и практични учитељски испит, радили у народној школи најмање 4 године са врло добрим успехом затим две године хоспитовали у некој школи за дефектну децу, а нису старији од 30 година. Овде треба напоменути још и то, да је Министар просвете на основу овлашћења датог му у 5 162 Закона о народним школама и после 1931 године слао поједине учитеље ради стручног усавршавања у иностранство и то у Праг и у Варшаву.

=

Према извршеном попису становништва 31-11-1931 године има

у Краљевини Југославији много већи број дефектне (глувонеме, · слепе и слабоумне) деце него што постоји установа за њихово васпитање и образовање. Глувонемих било је 17.691, од тога 4.367 деце до 17 године живота; слепих 12.246, од тога 973 деце до 17 Г., а слабоумних 21.475, од тога 3.429 деце до 17 године. Ови подаци. о слабоумној деци важе само за најтеже случајеве слабоумља, као што су идиоти и кретени. Према подацима основних школа који су прикупљени 1931 године у Министарству просвете види се да је у 1981 години било у народне школе уписано више од 20.000 деце која услед својих душевних или телесних недостатака нису могла походити народне школе односно нису могла пратити наставни рад у одељењима основне школе. Пошто се овој деци у препуним одељењима народне школе не може посветити довољно пажње, то се ова деца у највише случајева исписују из народне школе без икаквих постигнутих успеха и неспособна за самосталан рад. Само у појединим случајевима отварале су се за ову душевно недовољно раз-

j i i