Учитељ

НАНЕТИ ВЕКА ЕРЕ ДИНО АИ ИЕ ПАНЕЛ ЕРЕ 2 345

вијену децу нарочите помоћне школе, те се тако и њима омогућило да дођу до оног знања и образовања које је потребно да појединац према својим способностима постане користан члан друштвене заједнице. О томе, како су се отварале и развијале установе за дефектну децу на подручјима појединих бановина пре и после 1918/19 године, обавестићемо се из следећих података, које смо према стању 15 септембра 1938 године прикупили од краљевских банских управа.

[ Управа града Београда, Земуна и Панчева

На територији Управе града Београда постоји једна од најстаријих установа за васпитање и образовање дефектне деце у нашој држави и то: „Завод за образовање и васпитање глувонеме деце у Београду“ — Делиградска улица бр. 40, који је 1896 године, по одобрењу Министра просвете, подигло и отворило „Друштво Краљ Дечански — за образовање глувонеме и слепе деце“ основано 1893 год. у Београду. Ово Друштво сваке године принавља до 15 глувонеме мушке и женске деце. За преко 40 год. рада у овоме се Заводу оспособило преко 400 глувонемих младића и девојака за самосталан рад и живот. Постепено се овај Завод развијао, те има на дан 15 септембра 1938 године у 6 одељења основне школе и 3 одељења занатске школе за глувонеме 70 питомаца, 5 стручних наставника и 2 учитеља народне школе на раду и хоспитовању.

Други по постанку је „Дом за васпитање млађих малолетника у Београду“ — Краљевића Марка ул. бр. 9, који је 1911 године отворило Министарство правде. У овоме Дому васпитавају се морално угрожена деца, која су због своје напуштености дошла под утицај улице и рђавог друштва; те их Судија за малолетнике упућује у ову установу ради васпитања и оспособљавања да могу самостално и поштено зарађивати свој хлеб. У Дому постоје одељења основне и занатске школе у којима деца изучавају онај занат који одговара. њиховим способностима (кројачки, обућарски, столарски, књиговезачки или штампарски). Управа Дома брине се и за упослење свршевих питомаца-занатских помоћника. 15-1Х-1938 године било јеу 4 одељења 74 питомаца и 5 наставника.

Трећа установа, која је стварно основана за време светског рата 1917 године као Приватни завод за реедукцију слепих ратних инвалида у Бизерти (Африка) и коју је наша држава (Министарство социјалне политике и народног здравља) преузело у своје руке 1919 год., кад се преселила у Земун, је Дом слепих Краља Александра ! Ујединитеља. У Дому слепих, где се прве године и у Земуну вршила реедукција слепих ратних инвалида, Министарство просвете отворило је 1920 године школу за слепу децу. Ова се школа постепено развијала у осморазредну школу за слепе, те је 15-1Х-1938 године у 10 одељења школе било 146 слепих: деце, младића и девојака, 10 стручних наставника и 5 учитеља на раду и хоспитовању.

Од 1920 године па до доношења Закона о народним школама тј. до школске 1929/30 године нису биле основане нове установе за дефектну децу у Београду, Земуну и Панчеву.

У школској 1929/30 години Министарство просвете почиње са отварањем нарочитих помоћних одељења при државним наредним