Учитељ

ивииниааениниваннинлнанилииитиапииивлиилиинисинннинииинсиивиншеии 37 7

lama kojima su regulisavani pravni odnosi učitelja narodnih škola, prestali su važiti. Status učitelja narodne škole prenet |e u domen opšte činovničke jerarhije.

Tendencija ovog zakona bila ie — po rečima njegovog izVestioca — da se državni službenik emancipuje od politike i nienog uticaja; da se materijalno obezbedi i time mirno posveti službenim poslovima i naizad da mu se obezbedi i stalnost — nekretnost ·u mestu službovania.

Podela činovničkih zvanja po sistemu ovog zakona izvedena ie na tri kategorije (I, II, II). Kao kriterium za podelu bile su školske * kvalifikacije. Učitelii su bili razvrstavani u drugu kategoriju.

Prvi put ovim zakonom ustanovljava se pripravna služba sa obaveznim komisiskim ocenjivanjem. ı|

Stalnost u službi sticala se tek po položenom državno-stručnom ispitu. Ona ie obuhvatala tri elementa: stalni službenik je mogao biti penzionisan tek po navršetku punih godina službe ili starosti; iz službe je mogao biti otpušten jedino na osnovu presude krivičnog ili disciplinskog: suda i naizad uživanje relativne nekretnosti.

Druga kategorija (kao i ostale) obuhvatala ie 10 stepeni. Automatsko napredovanje, koje se sticalo posle svakih tri godine efektivne službe, važilo je samo za stalne činovnike. — Privremeni službenik je uživao 60% od položaine plate. Prinadležnosti činovnika su se sastojale: u plati koja se delila na osnovnu i položajnu, zatim na stanarinu redovnu i uvećanu i naizad dodatak na decu.

Osnovna plata imala je 10 stepeni. Po navršetku najvišeg ti. desetog stepena pripadalo je u slučaju dalieg službovanja uvećanje plate sa 15%. Ova se beneficija računala i kod penzionisanja pod uslovom da dotični ima navršenih 35 godina službe.

Položaina plata II kategorije obuhvatala ie 5 grupa (član 39). Početna je bila 1920 dinara godišnie a peta 6600 dinara. Nap redovanje је po Frupama automatsko sa obeležјет stečenog prava. Za pojedine grupe postojali su rokovi. Tako za 3 grupu II kategorije uslov ie bio 7 godina službe; za 2 grupu II kategorije 12 i najzad za 1 grupu II kategorije 15 godina službe. Preimućstvo ovog grupno merila sastoialo se u mogućnosti da zainteresovani činovnik ispravi svoj rang. Predviđeni rokovi računali se od dana stupanja u službu.

Redovna stanarina odmeravala se prema godinama službe i io: do prvih 6 godina službe, potom do navršenih 9 i najzad za ostalo vreme provedeno u državnoj službi. Povećanje ie bilo automatsko.

Porodični dodatak pripadao je za svako dete rođeno u zakonitom braku ili pozakonjeno. Krajnji termin uživanja završavao se punoletstvom deteta odnosno do navršetka 23 godine života u slučaju školovanja.

Lične prinadležnosti su dalje, s obzirom na porast skupoće, regulisavane Uredbama o dodacima na skupoću.

_ Za sticanje prava na ličnu penziju potrebno je bilo najmanje 10 godina aktivne državne službe. Procenat lične penzije odmeravao se po broju godina. Puni cenzus sledovao je sa navršetkom 35 godina. Kao osnov za određivanje količine penzije služila ie osnovna i položaina plata i redovna stanarina. |