Учитељ

Pored aktivnih godina službe za penziju se računale i ratne godine. Ovim zakonom bili su predviđeni i slučajevi gubitka prava na ličnu penziju. U okvir penzionog osiguranja ušlo je priznanje državne pomoći službenicima koji su usled telesne ili duševne bolesti postali nesposobni za dalji rad. Njima је dodeljivana pomoć u procentima prema poslednioi plati, i stanarini.

Porodična penzija sticala se navršetkom pete godine službe. Na istu su imala pravo žena i deca umrlog službenika.

Što se tiče dece uživanje penzije bilo je ograničeno do рипо-

· letstva. Ženska deca i pre toga udajom su (kao i udova) gubila pravo.

Iza smrti službenika, pripadala je njegovoi porodici naknada za pogrebne troškove u iznosu jednomesečnih celokupnih prinadležnosti. U slučaju siromaštva porodica je dobijala pomoć u visini dvomesečnih ukupnih prinadležnosti umrlog.

Kako lična tako i porodična penzija isplaćivala se iz državnoP budžeta.

IV. — Zakon o narodnim školama od 5-XII-19299 godine. Zakon o narodnim školama od 5-XII-1999 godine. već u uvodnom delu formuliše svoju pedagoško-nastavnu svrhu zadržavajući 'se isključivo na organizaciji i životu osnovnog školstva. Narodne škole su — 8 1 — državne ustanove sa zadatkom da nastavom i vaspitanjem u duhu državnog i narodnog jedinstva i verske trpeljivosti spremaju učenike za moralne odane i aktivne članove državne narodne i društvene zajednice kao i da šire prosvetu u narodu neposredno i posredno saradnjom sa kulturnim ustanovama za narodno prosvećivanje.

Ostvarenje ove kulturno-nacionalne misije stavlieno ie u zadatak učiteljima narodnih škola.

· Materijalno-pravna pitanja uopšte su eliminisana. Jedino је ostavlieno stanarinsko pravo kao povlastica specialnoe zakona.

Po ovom zakonu učitelji po službi mogu biti privremeni i stalni. Privremeni učitelji (za koje se zvanje traže potpune učiteljske kvalifikacije) dužni su da u određenom roku polože praktični učiteliski ispit. Privremena sledstveno-pripravna služba mogla je trajati naipre četiri a potom je Činovničkim zakonom od 31-IH-1931 godine utvrđena na pet godina. Ako privremeni učitelji nakon isteka petogodišnjeg pripravnog staža nije položio ispit svoje struke ili pak ako ga ni po treći put nije mogao položiti gubio je službu.

Stalnost se sticala po položenom praktičnom ispitu. Činovničko zvanje kao i uvećanje prinadležnosti i opstanak u službi zavisio је od ovog ispita. No ova stalnost nije značila nekretnost u mestu sližbovania. Bez obzira na broi godina službe i dekrećtovane stalnosti, učiteli je prema nahođenju vlasti — službenih interesa — mogao biti premešten u svako vreme! Isto tako ova stalnost je bez ikakvog uticaja na dužinu službovanja. Sadržaj diskrecionarnog prava najbolje se manifestuje u činjenici što se po slobodnoi oceni konstatuje da i stalni službenik-učiteli može biti nepodoban za službu pa se kao takav razrešava službe. Otuda pravna konstrukcija stalnosti po ovom zakonu znači samo tehnički termin. Ona nema ničeg zajedničkog за

kvalitetima stalnosti po ranijim zakonima.