Учитељ

Д-р Јован Ердељановић: О почецима вере и о другим етнолошким проблемима (упћ а зшттагу ш Епепзћ). Посебна издања Српске краљевске академије, књига СХХ1ЛУ (Философски и филолошки списи, књига 833). 322 стране. Цена 60: динара. Београд, 1938.

Г. Ердељановић, професор етнологије на Београдском универзитету, изнео је у своме спису десетак главних учења о најстаријој вери, од којих су у савременој науци највише заступљена три: анимистичко, преанимистичко манаистичко или орендистичко, и преанимистичко монотеистичко. Прво је основао енглески научник Едвард Тајлор; друго је створио Роберт Марет, професор етнологије у Оксфорду; треће је наговестио Ендру ler, а образовао у другојачем смислу као сустав отац Вилхелм Шмит. Пошто је навео мишљења већине чувених етнолога, г. Ердељановић закључује да нема никаква „преанимизма“, већ да је најстарија вера човечанства анимизам („веровање у разна духовна или ма у коме виду замишљена бића, од којих су једна својим пореклом у вези са преставом о људској души, а друга независно од ње“). Та своја тврђења писац је поткрепио и бројним подацима о преставницима појединих гледишта. Са друге стране, из књиге се види да су следбеници учења о првобитном једнобоштву, ма колико били малобројни, противници свим осталим ' научницима који заступају анимистичко или ма које преанимистичко порекло вере, — а то је отуда што се први држе црквених начела (од њих само један научник није духовно лице) и културноисторискога правца рада, док други раде на строго научној основи и заступају садашње психолошко-еволуционистичко становиште, али примају и све друге чиниоце који су узроци стварању многих појава у духовноме животу примитивна човека (међу овим има и повише свећеника). Сви ови научници са сигурним доказима, заснованим на чињеницама, одлучно. одбијају једнострани културноисториски правац и његове непотпуне и често нетачне „културне кругове“ (или, према знатно преиначену схватању многих северноамеричких етнолога, „културне области“) код појединих народа. У посебном одељку девете“ главе реч је о етнологији као науци. Ту је г. Ердељановић показао да је науци о народима најтачнији назив етнологија (а не „етнографија“), па је још изнео њен однос према другим сродним и помоћним наукама. - ;

Расправа г-на Ердељановића преставља ванредан приручник за питања о почецима вере, јер је у њој писац засновао своја тврђења на основи многих и најпоузданијих списа. Рађено по таквим изворима, то је досада најдокументованије и најбоље дело своје врсте написано на нашем језику.

Б. Русић

Д-р Душан Недељковић: „Идеолошки сукоб демократије и фашизма“. Скопље, 1938. — Несумњиво је да се данас, када се на свим подручјима човјечјег дјелања осјећи неодољива тенденција за поларизацијом друштвених тежња, и наука, и умјетност, и филозофија нужно се постављају у службу идеолошких принципа. Идеолошки, данашње је друштво подијељено на два основна огромна супротна фронта, који сваки за себе тежи да буде побједник над другим, да цијело друштво освоји оружјем свога учења и уведе човјечанство у сјутрашњицу каналима које је тачно и јасно исконтруисала његова идеологија.

Два основна велика фронта, то су — демократија и фашизам. А једно између многих оружја њихове борбе — оружје које је нужно за оправдање те борбе — јесте филозофија њихова.

О томе како се та идеолошка борба одразила у зрцалу постојеће филозофије на посљедњем интернационалном филозофском конгресу у Прагу, одржаном године 1934, коме су присуствовали претставници свију народа на кугли земљиној осим Руса, написао је д-р Душан Недељковић књигу са горњим насловом. Књига др-а Недељковића је, како по предмету · свога расправљања тако по начину на који је оно учињено, толико актуелна, да је не само неопходност, већ и пријека нужност, говорити о њој, приказати је, популарисати. | Главна тема расправљања на Прашком филозофском конгресу била је тема такозване „кризе демократије“. По фашистичким филозофским идеолозима: Ђакому Петрикону, Емилу Бордеру, Дел Векиу, Ф. Орестану (Италијани), фон Боду (Мађар), Паулу Фелкелеру (Трећи Рајх) и Еугениу Сперанциу (Румун), данашња демократија се налази у јеној тешкој и неизле-