Учитељ

зрвановналнанаавичинио радиш влианенниоизатиаииснининшаининоанвеавшнавшнениша касне

књига. По упутствима или без њих објављује се етнолошка грађа још и у Гласнику Земаљског музеја у Сарајеву, Гласнику Етнографског музеја у Београду, Вјеснику етнографског музеја у Загребу, Етнологу, гласник Етнографског музеја у Љубљани, Народном благу Етнографског музеја у Сплиту и у Часопису за згодовино ин народсписје у Марибору. То су, углавном, већа средишта у Југославији око којих се окупљају етнолошки сарадници, међу којима има приличан број учитеља.

Осим установа има и приватне иницијативе у етнолошким истраживањима. Али су оне, нажалост, само покрети добре воље и обећања, кратког трајања и без виднијег успеха. Изузетно је успео покрет д-ра Слободана Поповића у проучавању психологије сеоске и занатлијске младежи. Његови сви сарадници су млађи учитељи, који, по досадашњим прилозима својих марљивих истраживања и занимљивих запажања, обећавају закључке несумњиве вредности.

Ми ћемо са задовољством поменути само неке истакнутије учитеље, сараднике на етнолошкој науци и њихове главније радове, објављене од 1918—1938 године.

Андрија П. Јовичевић, рођен 1870 год. на Ободу код Црнојевића Ријеке, врло активан у проучавању насеља и порекла становништва у југозападним нашим крајевима (Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика, Шекулар, Црногорско Приморје и Крајина, Малесија у Арбанији, Зета, Љешкопоље, Манастири у Зетској бановини и др.). — Станоје М. Мијатовић, рођен у Коњуху, у Темнићу, 1869 год. са успехом испитује насеља и порекло становништва (Ресава, Белица), обичаје, друштвени живот и материјалну културу становништва у Поморављу (Занати и еснафи у Расини, Народна ношња у Темнићу и др.). — Владимир М. Николић, рођен у Чајетини 1872 год., испитује народну материјалну и духовну културу у источним пределима Северне Србије. — Стеван Тановић, рођен у Богородици код Ђевђелије 1883 год. најбољи је познавалац и истраживач народног живота на нашем крајњем Југу (Српски народни обичаји у Ђевђелијској Кази и др.). — Јеремија М. Павловић, рођен у Божурњи у Шумадији, испитивао народни живот ло областима (Живот и обичаји народни у Крагујевачкој Јасеници, Качер и Качерци, Малешево и Малешевци). — Саво Н. Семиз, рођен у Мостару 1870 год., сабирач духовне културе Херцеговаца. Стеван Делић, рођен у Требињу 1865 год., умро 1927 год., испитивао обичаје и веровања у Босни и Херцеговини. — Тодор М. Бушетић, испитивао обичаје, веровања и народне техничке радове у источним пределима Северне Србије. — Петар Мирковић, рођен у Колунићу, у западној Босни, 1855 год. скупљач народних песама из Босне. — Манојло Бубало-Кордунаш, рођен у Примишљу, у Кордуну, 1866 год., марљиви и дугогодишњи истраживач народних песама, приповедака и предања (Српске народне приповетке са огулинског Кордуна, из Лике, Крбаве и Босне, и др.). — Стјепан Ба-НоБИћ, рођен у Заострогу, у Далмацији, 1884 год. скупљач народних песама и предања, успешно истражује мотиве и историске личности по народним песмама. — Андрија Лубурић, рођен у Никшићу 1891 год. скупљач народних песама, особито епских, и предања у