Учитељ

Херцеговини (Дробњаци, племе у Херцеговини и др.). — Павлина Богдан-Бијелић, рођена у Цавтату 1856 год., скупљач народне орнаментике и обичаја. — Јелица Беловић-Бернадзиковска, рођена у Осеку 1870 год., бави се проучавањем српскохрватске народне орнаментике и расправља о њеној практичној примени. — Алберт Сич, рођен у Љубљани 1865 год. проучава народну орнаментику, ношњу и кућу у Словеначкој. — Јоже Карловшек, проучава словеначку народну орнаментику (Словенски орнамент). — Маријан Марковац (Ограде у Словенији), Лука Лукић (Варош у Словенији), Никола Зец (Женидба у Дубашници на Крку), Јаков Микац (Годишњи обичаји и веровања у Истри), Фрањо Жиц (Народне приповетке са Крка), Милан Ланг, Владимир Певалек, Иво Холуб и др.

Потребу етнолошких испитивања нећемо нарочито истицати, јер је довољно познато, да се живот народни и његова култура данас нагло мењају, а та смена знатним делом иде на штету наше народне културе. О значају и вредности етнолошких истраживања не би се могло више рећи него што су то већ учинили наши признати научници В. Јагић, Б. Богишић, Ст. Новаковић, Ј. Цвијић, Ј. Ердељановић и др. Мпак ћемо, у вези етнолошких испитивања наших учитеља, нагласити две главне вредности: научну и националну. Као научна вредност списи етнолошких истраживања су изворна грађа, јер је скупљена непосредно у народу, и као таква она не застарева, већ, напротив, с већом старошћу добија већу вредност. То је грађа о данашњим етничким и културним приликама нашег народа, чији се начин живота непрестано мења и више се не понавља. С националног гледишта вредност грађе ове врсте је у томе што се њоме упознајемо о животу и особинама баш нашег народа и његове културе, а познавати свој народ значи заволети га неизмернсм љубављу.

аи и