Учитељ

прво коло трезвене младежи у своме месту. Али оно по чем ће Јован Удицки најдуже остати у успомени југословенских трезвењака то су његове антиалкохолне песме које се данас рецитују на свима трезвењачким приредбама широм целе земље. 1924 године Југословенски савез трезвености му је издао збирку песама за рецитовање. Међу најуспелије спадају „Кућа на раскршћу“ и „Сироче“, као и „Химна трезвености“ која је компонована и пева се на трезвењачким приредбама.

Сретен Динић, учитељ и школски надзорник у Лесковцу, у своме познатом многостраном раду на народном просвећивању задужио је и покрет трезвености, предавањима о штетности алкохола и дувана, чланцима о трезвености у своме листу „Народни просветитељ“, у „Лесковачком Гласнику“ и др. Написао је и посебно 06јавио књигу „Царство ракије“. У своме раду „Сагоревање омладине“ дотакао се и проблема алкохолизма. Дугогодишњи је организовани трезвењак.

Светло је име у историји покрета трезвености и поч. Никола Илић, учитељ и референт банске управе у Бањој Луци. Са свога положаја референта у Врбаској области, учинио је много услуга покрету трезвености, коме је активно припадао. Тако је на његову иницијативу и заузимање неколико година узастопце велики жупан те области наређивао да се цео један дан у школама посвети пропаганди трезвености. Тога дана је обично у Бањој Луци трезвена омладина приређивала манифестације трезвености са великим поворкама у којима је учествовала сва школска омладина. Био је претседник друштва трезвености „Побратимство“ у Бањој Луци и Врбаске жупе Југословенског савеза трезвености. Држао је предавања омладини и одрастима, путовао у сврху пропаганде по разним местима ближе и даље околине, и био искрен и одан помагач сваке трезвењачке акције у Врбаској бановини.

У овај ред заслужних старијих сарадника иду још и Михаило Огњановић, учитељ у Београду и бивши члан управе Савеза трезвене младежи, Јелисава Вавра и Јулка Патриарх, учитељице у Загребу, Рудолф Хорват Старији, учитељ у Љубљани и један од оснивача Друштва трезвености у томе месту, и Христо Христић, учитељ по селима на Југу. Листа ових имена није исцрпљена ни потпуна. Нашло би се још понеко које би требало овде да се помене, али о њима нисмо нашли никаквих података у архивском материјалу који смо прегледали пре писања овога рада. Тај материјал, нарочито за раније године, није прикупљан ни чуван, тако да постоје знатне празнине у историји југословенског покрета трезвености уопште.

Како је већ дефинитивно утврђено да је најсигурнији начин отрежњавања друштва васпитање нових генерација у духу трезвености, путем школе и антиалкохолне наставе, која треба да ученицима да таква знања о алкохолном питању, о узроцима и последицама алкохолизма, „која ће омогућити младим људима да на основу ове наставе заузму лични и добро утврђени положај према алкохолном проблему“, да њоме ученик треба да учвршћује свој карактер и снажи своју социјалну одговорност. (др. Дагрен, инспектор противалкохолне наставе у Шведској), то се и код нас одмах после рата обратила нарочита пажња на припремање кадра младих учитеља

и — _иђ њ=