Учитељ

требе алкохолних пића и дувана што се све бележи у једну бележницу, заступа своје коло на скупштини Савеза где има сва активна и пасивна права. (Пословник за кола трезвене младежи по основним и грађанским школама одобрио је г. Министар просвете под ОН.бр. 51.004 од 7 јула 1930 године). Такав је рад учитеља трезвењака у школи, у колима чије смо бројеве напред поменули.

Ван школе су била два већа организована потхвата у којима су учитељи играли врло значајну улогу.

Један од њих је оснивање и вођење трезвених соколских чета по селима у Врбаској бановини. Наиме, Соколска жупа у Бањој Луци 1980 године донела је решење да се на њеној територији могу оснивати соколске чете на селима само на бази потпуне трезвености. До 1934 године, када је горња одлука стављена ван снаге, основано је око 20 трезвених соколских чета у којима је био развијен врло леп трезвењачки рад. Чете су основане обично после аналфабетских, или каквих других курсева и најбоље су радиле у селима где су им били покретачи учитељи-трезвењаци. Од учитеља, који су се у овоме раду истицали, помињемо Станоја Бојовића, Јусуфа Гранова, Марка Перишића, Алберта Стејскала, Божидара Пиндовића и три учитељице: Невенку Врањешевић, Даницу Јовановић и Обренију Шарић. Соколска чета којом је руководио Алберт Стејскал, учитељ у Поточанима, срез прњаворски, уз велико славље је претворила своју сеоску крчму у здрављак. Чета Марка Перишића у Шљивну (срез бањалучки) приредила је 1933 године грандиозну прославу трезвености којој је присуствовало преко 1000 сељака слушалаца. Исту неуморну активност показали су Јусуф Гранов тада учитељ у Г. Подградцима, код Босанске Градишке и Станоје Бојовић, учитељ у Бравском код Кључа. Ослобађањем чланства од обавезе трезвености, соколске чете су изгубиле овај значај у покрету па је и акција учитеља трезвењака претрпела промене или је потпуно обустављена.

Друга велика акција на терену у којој су узели знатног учешћа учитељи трезвењаци јесте провођење велике анкете о раширености алкохолизма на нашем селу. Ову анкету је финансирала Рокфелерова фундација преко школе народног здравља у Загребу, а технички је изводио Југословенски савез трезвености. После изведених техничких припрема, упућен је позив на сарадњу појединцима да изврше анкетирање у својим срединама. Позив је разаслан на 455 адреса. Одазвало се њих 210. „У одазивању на позив предњачили су наши дични учитељи-трезвењаци доказујући и овом приликом колико су достојни оног поверења и симпатије које спрам њих гаји читав наш покрет, —“ каже се у годишњем извештају Југословенског савеза трезвености, поднетом на скупштини у Скопљу 1933 г. До тада су били готови резултати анкете из 20 села која броје 2.462 дома са 13.699 становника. Посао је био у току у 167 села са 19.418 домова. Скупљање података за анкету у многим срединама је наилазило на огромне потешкоће због деликатности читавог испитивања и неповерења нашег народа према сваком статистичком бележењу. Не знамо колики су посао извршили учитељи, јер анкета ни до данас није завршена, материјал није обрађен ни објављен. Из горњег навода изгледа да је он био значајан и вредан. Сама анкета