Учитељ

416 ЕЛ ЕВА ИЕ анелида еатЋЕ

претстављала је огроман покушај испитивања алкохолизма на терену какав се ни у другим државама није покушавао. Иако њени резултати нису искоришћени, она има многоструке корисне последице. Још два мања подухвата у редовима самих учитеља трезвењака заслужујуј да буду поменута: Учитељи трезвењаци окупљени у Среском средишту трезвене младежи у Јагодини издали су алманах „Жижа“ 1927 године. Овај алманах је донео, поред извештаја о раду календарског дела и чланака неких првака нашег покрета трезвености, и неколико литерарних прилога самих чланова групе међу којима се истичу прилози Симе Цуцића.

_ _ Почетком 1932 године неколико учитеља: Сима Зајић, Стеван Радоичић, Михаило Лазаревић и Славко Стојановић покренули су дечји трезвењачки лист „Трезвена деца“. Лист је уређивао Михаило Лазаревић, тада учитељ у Стинику (код Струмице), финансирали гу га његови покретачи и штампан је у Битољу. Један од главних сарадника, био је поч. Миладин Јаковљевић, учитељ у Пехчеву. Лист је изишао у три броја, која су сва распродана тако да се остварио мали суфицит. Услед одласка уредника у војску уредништво је преузео Аксеније Гагић (учитељ у Голобоку). Он је издао један двоброј и тиме је овај покушај завршен.

Поменимо још и жеље и настојања учитеља трезвењака да се путем трезвењачких организација издејствује да о прослави Св.

Саве по школама буде забрањено точење алкохолних пића, њихове:

иницијативе на скупштинама савеза трезвености о разноликим питањима покрета па смо, углавном, дали сумаран преглед рада учитеља народних школа на ширењу трезвености у времену од 1918 до 1988 године.

Учитељи су дужни и по званичној дужности да упознају своје: ученике са штетних деловањем алкохолних пића. Тако по наставном.

плану и програму, који је ступио на снагу 1 септембра 1934 године, У предмету: познавања природе и поуке о здрављу, који се предвиђа по три часа недељно у Ш и Ту разреду, један час недељло у

трећем разреду има за предмет грађу човечјег тела и поуке о:

здрављу Ту се на 9 и последњем месту помиње и „штетност алкохола и дувана“. 5 82 садашњег закона о основним школама прописује да ће „наставници помагати сваки рад ван школе који се предузима ради просвећивања народних кругова у духу овога закона“. У уредби о вршењу надзорничке службе захтева се при оцењивању наставничког рада узимање података и „о раду на народном просвећивању“. Али под овим радом подразумева се, као што је дато у званичном тумачењу ових прописа, одржавање аналфабетских те-

чајева, рад на ширењу соколства и задругарства. Мако је рад на,

ширењу трезвености исто тако од великог значаја он још није стекао законску равноправност са напред поменутим радом.

Из ових појединачних и невезених података види се да рад.

учитеља народних школа на ширењу трезвености није био мали ни безначајан. Што он није био запажен, разлог је у неповезаности

ових акција, у разбијености снага. Тежиште рада је било у личној предузимљивости појединаца, а неу органској систематичности: већих размера. Недостатак организације осећао се и у редсвима.