Учитељ

шаишививишиивнеиииивеннлиинииииИиИнИИиБИИИИНШИНИНИИВИТИШИЕиШтнииинн 277

учитеља трезвењака. Тај недостатак они су до сада покушавали три пута да уклоне :

Лети 1923 године, на Седамнаестом међународном конгресу трезвености у Копенхагену основан је „Интернационални савез наставника против алкохолизма“. Циљ савеза је био да појача односе између националних удружења наставника трезвењака, да помаже трезвењачки покрет међу омладином и да тражи увођење хигијенске и антиалкохолне наставе у све школе. Овоме Савезу је одмах приступило 1000 наставника из Швајцарске, а ниједан из Југославије. На ову међународну иницијативу Југословенски савез трезвености, тада са седиштем у Сарајеву, покренуо је акцију за оснивање Савеза наставника трезвењака у Југославији. До јесени 1924 године уписало се 120 чланова од којих 59 учитеља. На скупштини Савеза у Сарајеву, јула 1924 г. расправљало се о циљевима и методама овога новог удружења и донет је закључак, да се још све задржи у припремном стадиуму и да се и даље врбују чланови. Али у недостатку вођства није се даље отишло од ове припремне акције. Други покушај организовања учитеља апстиненанта био је у Јагодини 1923 године, под вођством групе учитеља апстинената из тамошњег Среског средишта трезвене младежи. Они су свој циљ формулисали речима: „Трезвено учитељство наше земље жели да, „када се тиче рада на селу, оно води прву реч“. У самом покушају осећала се извесна политичка инспирација. Покушај није успео. Разлози су нам непознати. И овде је био, изгледа, пресудан недостатак вођства и изграђених метода за рад.

Трећи покушај је био 1931 године. Потекао је из редова алексиначких ученика. Тада су Миладин Јаковљевић, Аксентије Гагић, Михаило Лазаревић, Стефановић, Сима Зајић и још неки, упутили позив пријатељима за упис у „Клуб југословенских учитеља апстинента“. Седиште клуба требало је да буде у Алексинцу, а циљ: стручно образовање за ширење апстинентског покрета, „који ће се најпре стећи удруженим снагама и концентрацијом тих стручних снага“. „Овај наш апел, кажу оснивачи, има за сврху да укаже на сву важност и потребност једне репрезентације учитеља апстинената, као највиталнијег питања трезвењачког покрета у држави.... Јер сваки апстинент је дужан да своје етичке напоре споји са моралним напорима других. ..“ Оснивачка скупштина клуба у који се већ било уписало преко 30 чланова, била је сазвана у Београду за време трајања ТУ југословенског конгреса трезвености јула 1931. Како главни оснивачи нису присуствовали, покушај је пропао. Тако учитељи ни до данас нису створили своје сталешке трезвењачке организације.