Учитељ

"бољег инструмента, умело успешно да ради на подизању и унапређењу привреде, на економском и културном подизању најширих «народних слојева.

Домови земљорадничких задруга, који красе многа наша села, „постали су жиже свега рада на народном препороду. У њима је “сваки учитељ могао радити на народном просвећивању много лакше и успешније него у оним местима у којима не постоје задружне организације. Све те моменте учитељство је користило и користиће, „јер је потребно још много прегалаштва и много несебичног рада, па да наш народ дође на ступањ културни, економски и просветни, на коме су други народи у којима је задругарство пре почело хва"тати корена.

Проценат учитеља који сарађују у нашем задругарству није "још задовољавајући, јер износи свега око 15% од целокупног “броја. Али, и тај мали број успео је да у раду на народном проесвећивању постигне завидне резултате. Велики је број села, па и "читавих крајева, који су тако рећи препорођени путем задружних организација, које су у већини случајева водили учитељи

Далеко би нас одвело ако би наводили појединачне примере из читаве плејаде и младих и старијих учитеља-радника на попу„ларизацији велике задружне идеје, али, примера ради, навешћемо колико су напреднији и свеснији широки народни слојеви у Помо"рављу, Мачви, Шумадији и долини Тимока, у крајевима у којима „је услед већег броја школа радио и већи број учитеља-задругара.

Долина Тимска претставља најлепшу задружну башту у на"шој земљи, коју красе велики и лепи задружни домови, у којима "се, поред чисто задружних послова, одржавају течајеви за сеоске „домаћице, течајеви за унапређење пољопривреде и у којима су „врло често смештене и народне школе.

У много случајева учитељи у задружним домовима воде народне књижнице и читаонице, певачке задружне хорове, дилетант„ске групе и томе слично. Овакав начин рада је за учитеље нај„лакши и најуспешнији, јер се обавља путем организације, која им „пружа сву моралну и материјалну потпору. Задружне књижнице и читаонице једино данас и раде са успехом, док су такве или сличне _установе, стваране ван задругарства, данас скоро права реткост.

Мако је рад учитеља на задругарству несебичан, пожртвован и пун самопрегоревања за добро и напредак свога народа, ипак учитељ-задругар у своме тешком раду наилази врло често на неразумевање и код оних који су својим положајем у друштву и држави позвани да сваки рад на подизању и унапређењу народа помажу. Жалосно је, али морамо констатовати, да се у највећем гброју случајева учитељи-задругари прогоне и кажњавају премештајима, само зато, што, служећи задругарству, не могу и неће „да служе појединцима или котеријама. Учитељство све то стојички подноси, па и даље с пуно воље и љубави сарађује на задругар- | ству, јер сматра да је нашем народу једини пут и начин да се еко- | номски, културно, социјално и морално препороди преко задру- | жних организација. Учитељство се нада да ће се најзад увидели | „na се чини грех и успорава прогрес народни прогањањем оних, који раде за добро народа, а тиме и за добро отаџбине. Оно је гсвесно да сваки напредак у друштву тражи и жртве међу његовим

au u A NR а налити „ Масо._______ __-__ _

и ти а завио M a i Ku UR AL а“ ===