Учитељ

учитељству, које је изградило националну свест нашег народа. Јер „учитељи за време мира уче народ како се рукује пером и оловком, а за време рата пушком и бомбом“. Ви нас учитељи просвећујете, а у исто време и браните“. 23

Најзад се рат свршио. Велики, дуги, крвави. МИ одмах је настао други, исто тако важан период наше историје: доба, када је требало да се кроз школу за нову, проширену Отаџбину створи што више одушевљења и љубави. Да се Отаџбина у душама наше омладине не само осети, него и трајно, истински заволи. ИМ, наравно, први радници на том послу опет беху народни учитељи. Они и сада свој посао врше са пуном снагом и љубави, свесни улоге коју и данас у изградњи већ створене државе имају да одиграју, а наиме: да кроз школу стварају људе који ће имати да у миру створе и ураде оно што њихови очеви због дугог и тешког рата нису могли урадити. А један од првих задатака садашњице а и блиске будућности наше јесте: ширење писмености међу широким народним масама. То, уосталом, по нашем скромном мишљењу и није више само школски, већ уједно и веома важан државни проблем наш. Јер, несумњиво, сваког од нас мора озбиљно забринути факт: да у нашој држави просечно има још 446% неписмених, а да, такође, у појединим нашим крајевима још увек влада тако рећи стопроцентна неписменост. Тако, на пример, у Подрињу има 93% неписмених, у Сувој Реци 92,7%, у Дреници 92,5%, око Цазина 84,9% итд. Наравно, да је стање још горе кад је реч о самом женскињу, јер је, на жалост, њихова неписменост у појединим срезовима готово очајна. Тако, на пример, у срезу Сврљишком по последњем попису од 1981 године, као што је то недавно „Политика“ објавила, било је 954% неписмених жена. — На сузбијању неписмености код нас, од после рата па до данас, прилично је рађено, али — морамо признати не онолико колико је могло и требало радити. Тачност предње констатације најбоље показује факт: да је код нас неписменост у времену од 1921—1931 године смањена свега за непуних 6% (односно тачно за 5,9%).

По последњој статистици Министарства просвете у нашој држави је, у раздобљу од 1927/28 па до 1937/38 школске године, подигнуто свега 992 зграде за основне школе. Значи да је годишње, у округлој цифри, подизано у целој нашој држави само по 100 зграда за основне школе. А како у нашој држави има 347 политичких срезова, то значи да је годишње скоро на 4 политичка среза подизана само по једна нова основна школа.

Шта нам ове цифре, као и оне о неписмености показују Оне нам, несумњиво, сасвим јасно показују, да на ширењу писмености међу широким народним масама треба радити брзо, плански и са удвојеном снагом. Не смемо више ни једнога часа чекати. Не смемо, јер иначе нећемо бити способни да издржимо утакмицу ни на једном пољу са мањим, акамоли са већим народима од нас. Треба, дакле, одмах повести једну велику и добро организовану акцију, акцију у којој би узела учешћа целокупна наша интелигенција. Сваки на своме а ми народни учитељи и остали просветни радници на нашем, просветном пољу. Радићемо сви са највећом вољом. ИМ ми старији