Учитељ

писац дубоког интереса и симпатија и за муслимански свет, његове личности и животне догађаје. Он је умео да се уживи и у тај муслимански елеменат, који је био читав низ векова доминантни господар у Јужној Србији, и да га истински осети и разуме. Уневши га у своје приповетке, он га је оживотворио с ретком снагом оживљавања са својим дубоким и јаким смислом за стварношћу. Муслимани Анђелка Крстића нису, сем у два, три случаја, неки коленовићи; то нису богати, поносити и отмени Турци, аге и бегови; нису ни севдалије, дертлије, страсници, који од големог севдаха замећу кавгу, праве зулуме и сеју страх и трепет око себе У муслиманским приповеткама А. Крстића нема севдаха; нема ни оне источњачке помахнитале, црне страсти и дивље пожуде за женом, без које не може да се замисли приповетка о Турцима. Ориента, „оног чулног, замамног, разблудног и слатког, нема у приповеткама А. Крстића.

Крстић се не заноси поезијом Истока; он га не проживљује, не гледа и не тумачи лирски. Зато у његовим приповеткама из му. слиманског живота нема оних топлих, поетских, лирских описа чаробног Истока; нема башта са живописним шедрванима, нема рамазанских ноћи; нема ни оних других егзотичних, чудних ориентализама, којима обилују све приповетке те врсте осталих наших приповедача.

Такве су муслиманске приповетке А. Крстића. Оне нису поетизација, нису ни фолклор. Кроз њих ми смо добили праву и лепу слику муслимана, јер они, њихова душа, цео свет њихов налазе се, заиста, у њима оживотворени у најаутентичнијој стварности.

Муслимани у целокупном делу А. Крстића најбоље су дати; они су му и најистинитији и најубедљивији, јер је њих најдубље осетио и најприсније проживео. Крстић, уметник, сав је у муслиманским приповеткама; у њима се налазе у највећој мери оне битне особине уметничке Крстића, које га чине најбољим приповедачем Јужне Србије и највернијим интерпретатором њеним. У њима има љубави, саосећања, разумевања и истине. '

Праве и велике истине толико, да се у муслиманским приповеткама налазе највеће вредности А. Крстића.

Сликајући наш Југ и његове личности Крстић је у својим приповеткама насликао и неколико изванредних и великих фигура јужносрбијанске жене. Анђелко Крстић је једини писац Јужне Србије који је досада највише успео да уђе у трагични положај жене нашега Југа и да дубоко зарони у велику душу њену. Он је приказао жену и као супругу и као мајку. Као супруга истиче се Трајковица у приповеци „Печалбарева жена“. То је историја жене која „после само три месеца проведена у пуном задовољству и расположењу, чека стрпљиво, без речи срџбе, годинама, свога Трајка, печалбара негде у Влашкој, али који се не враћа никако, јер је и он „већ ступио у ред изгубљених“, саживевши се тамо, у Влашкој, са неком малом сниском Влахињом с којом има и двоје деце.

„Печалбарева жена“ није проста илустрација само једног брачног живота јужносрбијанске жене. Крстић је, стварајући Трајковицу, имао много ширу концепцију.