Учитељ

шљење. Већ само то говори о малој уметничкој висини историских приповедака: омладина кад их прочита не осећа да су цар Алексеј Михаилович, Болотников, Пугачев и др. у извесном погледу били сасвим други људи, који се разликују од људи које она данас сусреће, да су они мислили, говорили и живели на други начин који се разликује од мишљења, говора и живота данашњих људи...

13. Часописи за децу у СССР

Ови часописи су пре свега организатори дечјега живота: рада и начина живота и, разуме се, дечјега учешћа у „социјалистичком изграђивању и класној борби одраслих“. По упоређењу са епохом пре револуције број часописа за децу је врло скроман: у 1938 год. излазило их је свега 13 (сви су месечни), убрајајући ту и часописе за омладину. Лист „Пионирска правда“ излази дневно. За претшколску децу издаје се „Чиж“, за млађу децу „Мурзилка“, под уредништвом талентованога песника Натана Венгрова (псеудоним М. П. Вејнгрова); за средњу и старију децу: „Проналазач“, часописорганизатор дечје саморадње, који штампа пијесе, нове песме, игре, танце и разне забавне ствари; за дечаке: „Млади природњак“, „Млади уметник“, „Око света“ — часопис револуционарне романтике, за изучавање краја, за експедиције, путовања и научна открића. Часопис „Знање је сила“ поставио је себи за циљ помагање техничкоме развићу деце, која се одушевљава техником; уопште техничко развиће излаже се путем научно-фантастичних прича, занимљивих чланака и прегледа научних успеха, о раду дечјих техничких станица и појединих младих техничара. Првих година пионирскога покрета у Москви се издавао: „Бубањ“, а њега је сменио „Пионир“. Овај часопис је централни орган пионирске организације у СССР. Специјално за вође пионира издаје се „Вођа“. Паметним разонодама пионира посвећена је „Логорска ватра“. „Смена“ и „Млади комуниста“ припремајући пионире за комсомол.

Има ли каквих успеха у совј. часописима за децуг Разуме се, да има као и у другим областима совј. литературе за децу. У часописима за децу има и таквих који су позвани да помогну техничко развиће деце, да организују њихов одмор и да их упознају са природом. Али политика, која се и овде умешала, пре је штетна но корисна.

14. Научно популарна књига

Научно-популарна књига за децу је значајна окупација совјетске литературе. У овом јако сажетом излагању не могу се оцртати све врлине њене. Ја ћу се задржати само на оним књигама, које су стварно казале нову реч у погледу распореда и излагања материјала. Пример вишега ступња успеле популаризације јесу књиге Б: С. Житкова и М. Ј. Иљина.

Најпознатија књига Б. С. Житкова је „За ову књигу“ (имала много издања, прво 1927). А. К. Покровскаја, можда, најауторитативнији познавалац литературе за децу у совј. Русији, назвала је