Учитељ

ne ide dalje od obrazovanja trećega sloja „odražavajućih funkcija“) i 3) zaostalost (razviće se zadržalo na 7 god. uzrastu). Trošin je pedagoške zaključke svoje teorije formulirao u „kratkom programu za ispitivanje umne darovitosti po antropološkom metodu“. Kao i kod Lazurskoga, program Trošinovih ispitivanja koristi ne samo testove, već i posmatranja i ne ograhičava se samo na dijagnozi, već ukazuje i na sredstva za pedagoško uHficanje.

S 4. Pokret slobodnoga vaspitanja

Pokret za eksperimentalnu pedagogiku imao je središte u Petrogradu i svoje pristalice regrutovao je između nastavnika po profesiji koji su težili da izvrše reformu škole na načelima nauke. U deceniji između dve revolucije (1906—1917) najveći uspeh postiže drugi pokret, čije je središte bila Moskva a učesnici i pokrovitelji široki krugovi radikalne inteligencije. Pokret „slobodnoga vaspitanja“ okupio se oko časopisa „Slobodno Vaspitanje“ (1907—!917) i nije imao u sebi ničega profesiohalnoga. To je bio protest protiv profesionalizacije vaspitanja, protiv vlasti tehnike u vaspitanju, pa ma tehnika bila i naučna. Njegov cilj nije bila reforma škole, već pofpuno obnavljanje škole a preko škole svekolikoga života s kojim se nova škola, u svemu suprotna staroj, mora potpuno da slije. Evo kako je 7. 7. Gorbunov—KĐosadov, izdavač i urednik pomenutoga časopisa, definisao u programnom članku idealnu školu budućnosti. „Nova škola biće mesfo slobodnoga rada, slobodne veze između dece i onih, koji hoće da pomognu deci da zadovolje njihova slobodna pitanja i njihovu žudnju za saznanjem i stvaralaštvom. U našoj školi nema mesta nikakvoj prinudi, nikakvom nasilju nad dečjom dušom, ma u ime čega se nasilje vršilo., Tamo će u osnovu svega biti stavljena ljubav, a tako isto duboko poštovanje prema ličnosti deteta, kao i ličnosti svakoga čoveka. Tamo učitelji neće biti starešine, već stariji drugovi učenika... Oni će više od svega ceniti slobodno ispoljavanje dečjega duha, samostalan rad njegova razuma... Glavni njihov posao biće, da ustanove duhovno jedinstvo, uzajamno poverenje, iskrenu jednakost između njih i njihovih učenika — drugova, bez čega se ne može zamisliti nikakva istinska uzajamna pomoć u radu vaspitanja i obrazavanja“...

Međutim sve ove misli ne preistavljaju ništa principijelno novo. One su bile izrečene pre pola veka od strane Zaga 7o/sf/oja, pa iako se i sam Tolstoj, razvivši docnije ove misli u celu filozofiju života, od njih otkazao na paradoksalan način, one su ostale vezane sa njegovom ličnošću.”) |. Gorbunov - Posadov pripadao je krugu bližih Tolstojevih prijatelja i Tolstoj se smatrao za patrona Posadovljevog preduzeća „Posrednik“, koje je izdavalo „Slobodno vaspitanje“. Nešto pre smrti, Tolstoj je želeo da podvuče neslaganje sa svojim prijateljima oko „Slobodnoga vaspitanja“ i u njemu je (1900—1910; No. 2) štampao članak „O vaspitanju“, koji je neobično karakterističan za njegove docnije poglede. U ovom članku Tolstoj se pojavljuje

- 9) Ja ovde ne mogu ulaziti u tumačenje ovoga paradoksalnoga fakta, kako Se teorija obrazovanja, proširivši se u filozofiju života, obrnula protiv same sebe. Uporedi moju raspravu, „Tolstoj kao pedagog“ (Pyckay Ikona 3a pyGe»>xoM 1928, No. 29—30; na nemač. u časopisu „Die Erziehung“, (1928—29) u „Das negative Gute von L. Tolstoj“ (Logos, 1930-XIX).