Учитељ

Чисто психолошка експериментална истраживања започињу се изванредним радом проф. Н. Н. Ланге (Одеса), који је 1893 г. издао расправу о перцепцији и пажњи. Истовремено скоро на свим руским универзитетима видимо психологе стручњаке, од њих је најугледнији био проф. Г. И. Челпанов, који је у почетку предавао у Кијеву и затим у Москви. Г. И. Челпанов створио је у Кијеву психолошку лабораторију, у Москви њему је пак, благодарећи издашном поклону И. С. Шчукина успело да створи посебни Психолошки институт, Ово је било већ у ХХ веку (1908 г.), али је све, што у развоју руске психологије налазимо у ХХ веку, својим коренима фактично везано за две последње деценије ХЈХ века. Не улазећи детаљније у ову тему, рећи ћемо само, да је Х1Х век створио у Русији све потребне предуслове за огромни и плодни рад у области психологије, који налазимо у ХХ веку. Пре почетка ХХ века Русија је већ располагала огромном преводном литературом и то преводима најбољих психолошких књига; имајући скоро на свим универзитетима стручњаке психологије отпочела је самостална експериментална истраживања и пробудила у руском друштву највеће интересовање за психолошке проблеме. Ако су руски писци из друге половине Х1Х века стекли светску славу због финоће и дубине њихове психолошке анализе, онда је тиме засад за научно психолошко истраживање створен само повољан терен, али је и руска научна психологија Х1Х века учинила ванредно много, а главно — припремила онакав процват психологије, као науке, какав налазимо у Русији у ХХ веку.

Да дамо преглед онога што су руски психолози унели у светску психолошку литературу, поделићемо овај приказ у два. дела: у првом делу ћемо дати преглед разних струја у руској психологији ХХ века. У другом делу даћемо, колико је могуће, потпунију библиографију најважнијих монографија и чланака у часописима,

П. ПРЕГЛЕД РАЗНИХ СТРУЈА У РУСКОЈ ПСИХОЛОГИЈИ ХХ ВЕКА

Ако не гледамо много на логичку доследност класификације и ако се ослонимо на моменте који су највише и најјасније наглашени, а које налазимо у руској психологији ХХ в., чини ми се, можемо на следећи начин да групишемо њене различне струје:

1. Филозофска психологија:

а — Метафизички правац. У 6 — Антиметафизички правац.

и. Експериментална психологија:

а — Школа А. П. Нечајева. 6 — Радови психијатра.

в — Бихевјоризам.

г — Педолошки правац.

д — Школа Г. И. Челпанова.