Учитељ

је то доказано у чланку Е Радлова „Теорија сазнања славенофила“ (часопис Министар. нар. просвете 1916, јануар), развијали учење о непосредном постигнућу реалности, обележавајући ову врсту сазнања термином „вера“. Истим је путем пошао Вл. Соловјов (умро 1900 год.). Мистичко сазнање Соловјов, као и славенофили, зове „вера“. Међутим, не треба да нас збуњује тај израз. Под њим не треба разумети субјективо уверење о егзистенцији независне од нас стварности, него интуицију, тј. непосредно увиђање (контемплацију) туђе битности.

После Соловјова даље развијање теорије интутивног сазнања налазимо у делима професора Московског универзитета кнеза С. Н. Трубецког (умро 1905 год.) и кн. Е. Н. Трубецког (умро 1920 год.). Обојица уче да индивидуа која сазнаје постиже истину путем партиципирања у надиндивидуалној свести, коју С. Н. Трубецкој замишља као универзалну („саборну“) свест Светске Душе, а Е. Н. Трубецкој као Апсолутну божанску свест. Обојица сматрају да су чулне чињенице искуства (садржаји осећаја) транссубјективне: С. Н. Трубецкој то чини на темељу свога учења о универзалној чулности Светске Душе, док Е. Н. Трубецкој у вези са својим учењем о Апсолутној свести као „конкретној интунцији“ која је управљена на свеукупност бића. |

Независно од низа наведених учења о интуитивном сазнању, која су се развијала у генетичкој међусобној вези, Николај Онуфријевић Лоски (рођен 1870 год.; бив. професор Петроградског универзитета; прогнан из СССР 1922 год; сада живи у Прагу), написао је дело „Заснивање интуитивизма“ („Обоснование интуитивизма ') и низ других радова из теорије сазнања. До свога учења о интуицији он је дошао, можда, под утицајем органског схватања света и интуитивизма Шелинга и Хегела („конкретна спекулација“ Хегелова несумњиво је интуиција). Своје учење о сазнању Лоски гради непосредно на анализи свести, показујући при томе да је свест, управљена на спољни свет, кординација субјекта и објекта, који су по своме бићу независни један од другог. Захваљујући тој вези, све што се догађа у неком појединачном бићу егзистира не само за њега него и за сва остала бића: све је иманентно свему. Сва целокупна стварност, уколико је дата субјекту, дата је у његовој претсвести. Према својим интересима и међусобној активности субјекти управљају своје интенционалне акте пажње, спознавања и препознавања час на једне, час на друге елементе у том мору несвесног, те их уздижу у сферу своје свести и знања.

Присталица интуитивизма такође је и С. Л. Франк (рођ. 1877 год.; бив. професор универзитета у Саратову и у Москви; прогнат је из СССР 1922 год.; живи у Паризу). У свом делу „Предмет сазнања. О основима и границама апстрактног сазнања“ Франк даје онтологију и гнозеологију у најужој међусобној вези под именом „прве филозофије“. Могућност интуиције, као сазнања о бићу које је независно од сазнања, он објашњава тиме што је биће индивидуе укорењено у Апсолутном као у „Свејединству“.“) Услед тога сваки је предмет пре сваког сазнања о њему близак нама потпуно непо-

#ж) Немачки: АП-Етпћен. (Прев.)

а и а иза ти оци“

4 |