Учитељ

лошког истраживања. Главна заслуга у томе припада проф. А. П. Нечајеву, аутору дисертације „О асоцијацијама сличности“ (1907 г.), који се с великим одушевљењем бавио експерименталном психологијом. Њему је пошло за руком да окупи око себе много омладине, којој је, тако рећи, накалемио расположење према експерименталној психологији. Већ је 1902 г. никла прва у Русији лабораторија за експерименталну психологију (код Музеја Војношколских завода). 1904 г. почео је излазити, под уредништвом А, П. Нечајева, „Весник психологије, криминалне антропологије и хипнотизма“, ускоро су уз часопис почеле излазити књиге из педагошке психологије и психологије детињства. 1906 г. је одржан, углавном захваљујући енергији А. П. Нечајева, први сверуски конгрес за педагошку психологију (други — 1909 г.). 1910 г. је организован, уз агилну сарадњу истог Нечајева и његових ученика, први сверуски конгрес за експерименталну пледагогику (1913 г. други, 1916 г. трећи). 1905 г. В. М. Бехтерев је, опет уз агилно суделовање Нечајева, створио Психонеуролошки институт у Петербургу; 1908 године Нечајев је исто у Петербургу отворио Педагошку академију, а 1909 г. основано друштво за експерименталну педагогику.')

Сав је овај интензивни а у многом и вредни рад А. П. Нечајева ванредно помогао да се код руских учитеља и у научним круговима пробуди велико интересовање за експерименталну психологију. Али школа Нечајева, ако се упореди с оним, што је експериментална психологија дала на Западу, није унела ништа што би било битно ново. Нечајев је потпуно и безгранично веровао, да се помоћу експеримента могу проучавати разноврсне психичке функције и може освојити сва „тајна“ душе. Нечајев игнорише еволуцију, коју је почетком ХХ в. у Зап. Европи направила експериментална психологија. Како је познато, почетком ХХ в. у Немачкој се јавила врло дубока реакција против одушјевљења за експерименталну психологију и то у т. зв. Вирцбуршкој школи, на чијем челу је стајао Вунтов ученик Килпе. Основни захтев ове школе био је тај, да резултати експеримената, ради њиховог научног искоришћавања, буду протумачени у светлости целокупног психичког „контекста“, односно свих тих „доживљаја“, који су деловали за време експеримената. Без овакве анализе подаци добијени помоћу експеримента могу дати сасвим нетачно осветљење реалних психичких процеса. Можда је у том погледу најпоразније сведочанство дао рад истакнутог француског психолога Бине-а 1/е де ехрептепаје де У пте сепсе (1902 ), који претставља епохално дело у развоју проучавања виших интелектуалних процеса. У овом раду Бине савесно прича о погрешним закључцима, којих се држао када је анализирао резултате екслеримената над пажњом и памћењем двеју девојчица, које је подвргнуо експериментима... Тек се после годину дана. после целог низа поновних испитивања, Бине уверио да је његово ту-

7) После револуције А. П. Нечајев радио је у Педагошком институту у Самари.