Учитељ

битна формула те везе била је управо директно обрнута: не понавља човек етапе развитка човечанства, већ људско друштво понавља периоде развитка човека као појединца. Рођењу, животу и смрти сваког човека одговарају ницање, расцвет и пропадање људ“ ског друштва.

У ствари, ако човек у своме развитку и понавља стадиуме развитка човечанства, онда прво питање, које се ту јавља, јесте: у току кога периода времена пролази човек све те стадиуме развитка човечанстваг Од рођења па до момента кад престаје развитак, т.ј до зрелог доба» Али кад престаје развитак и почиње зрело доба2 Треба рећи да је то једно од најмање утврђених питања у педологији. У старо доба сматрало се да тај период чини четрдесетогодишње доба; сада тај период код разних аутора варира између 21 и 28 године. Нека је и тако, али шта је с језиком» Он се формира око пете године, тј. на првом културном периоду, када човек још није владао чак ни језиком данашњег детета. Како стоји ствар с цртањем детета, чији се периоди завршавају такозваним „златним периодом“ између 7 и 8 године детињства» На сваки начин потребно је формулу: људска индивидуа пролази кроз све стадиуме кроз које је прошло човечанство заменити друкчијом формулом, наиме: развитак функције психофизичке природе детета у своме развитку пролази све стадиуме које је прошло човечанство, вршећи неку функцију.

Али сада је за практичну примену ове формуле ипак потребно знати, коме дечјем узрасту одговара неки стадиум развитка човечанства. Када дете преживљава стадиуме дивљака, ловца, пастира, земљеделца итд Од свих покушзја да се да одговарајућа шема Хетчесонов покушај је најпопуларнији. Као што је познато, Хетчесон је у основу поделе културно-историјског живота човечанства ставио економски принцип —- начин добијања хране. Полазећи од тога, Хетчесон добија пет периода људског културно-историјског живота: први период копања и риљања земље; други — лова и отимања плена; трећи —- пастирски; четврти — земљораднички и пети — трговачки. Које године детета одговарају тим периодима» Хетчесон сматра да периоду првобитног човека, када је добијање хране било у вези с риљањем и копањем земље, код детета одговара рано детињство до петогодишњег узраста, а до најјачег израза долази код трогодишњег детета, када се и за дивљака и за дете као општа појава налази „једење као мерило свих ствари“, и када се „дечје игре састоје у одгризању и кушању парчади“, јер су ствари — или пријатне или непријатне, по своме укусу.

Другоме периоду — лову и отимању плена код првобитног човека, одговарају, по Хетчесону, године од 4 до 12, углавном / година дечјег живота. Карактеристичне црте и за дивљака и за седмогодишње дете су: страх од странаца, рад у тајности, равнодушност према боловима, поштовање хероја, грубост, а дечје игре су поглавито „плашење из заседе“, игра жмурке, „Црнца“, „за. робљеника“, „банди итд.

Трећи период — пастирски, пада по Хетчесону између 9 и 14 године и, поглавито око 10 године живота. Нарочито карактеристичне црте овог периода су „нежност према животињама, жеља