Учитељ

нификовање, апстракције, којима се покушава да објасни све несхватљиво, и најзад, позитивни стадиум, који обележава собом завршетак детињства и младићског доба и наступање зрелости, када човечји ум престаје да тежи да упозна саму суштину ствари и „усредсређује се на изучавање неизменљивих односа конзекветности и коегзистенције појава.)

Теорија еволуције и биогенетички принцип дали су нов импулс за утврђивање сличног паралелизма. Један од крупнијих претставника таквог гледања је американски психолог и педагог Стенли Хол. У једном свом раду он овако формулише тај принцип: „Наша дубока, карактеристичка својства условљена су животним навикама и кодексом обичаја безбројног низа предака, који, као неми сведоце, учествују у нашем животу. Наше душе су камере, у којима се, као ехо понавља њихов потоп“. „Раса и дете — каже он на другом месту — извор су једно за друго.“ „Дете се — пише он даље с одушевљењем одаје животу дивљака, и ако би његова стремљења за образовањем банди, јуриша, лова, риболова, битки, тежњи за скитничарством, светковањем и играма могла бити задовољена у неком месту у условима који се у наше време — нажалост — показују као неостварљиви идеали, деца би, разуме се створила организацију и управу, које би кудикамо биле ближе правој хуманости и слободи, него све оно што могу постићи најбоље савремене школе... Те наслеђене и у већем или мањем степену изумрле инстинкте могуће је и потребно неговати и развијати.“:)

После Хола читав низ американских и европских аутора (Џед, Килпатрик, Болдвин, Чемберлен, Девидсон, Ришар, Елсландер, Ферер, Блонски, Рубинштајн и многи други др.) изјаснили су се да је потребно да се теорија понављања (рекапитулација) историје врсге искористи за развитак индивидуе у прво време.

Ми се нећемо детаљно задржавати на анализи првог дела тога принципа, који тврди да органски развитак детета у периоду док је оно још у утроби пролази прво стадиум развитка бескичмењака, а затим и кичмењака: риба, водоземаца и сисара закључно до човека, јер из тога става нико још није извео никакве практичне 32кључке на васпитање детета. -

Из истих разлога нећемо се задржавати детаљније ни на фекту, да управо акт рођења дететовог стоји на граници дољудског и људског периода, да новорођенче мора имати трагове својих дољудских предака.

Прелазимо на најосновније питање: да ли дете у своме развитку понавља све стадиуме културно историјског развитка човечанства, од скитнице-дивљака кроз стадиуме ловца, пастира, 3емљоделца, трговца, закључно до грађанина савременог друштваг Где треба тражити корене тога учења Постоји ли довољно разлога да се мисли да корене тога учења, које истиче да човек у своме развитку понавља историју развитка човечанства, леже у старим полурелигиозним, полумистичким учењима о периодизацији у историји, о паралели у развитку човека и друштва. Али прво-

2) Ришар: Зкспериментаљна педологиа, стр. 81-90. %) Северцов Зтодн по теорни зволоцин стр. 229.