Учитељ

И. — Ствараоци вредности

Основна идеја филозофије Лава Шесшова')

„Лав Шестов био је филозоф, који је филозофирао свим својим бићем, за њега филозофија није била академска струка, већ дело живота и смрти. Он је био човек једне мисли. Његова независност од околних струја времена јако је изненађивала, Он је тражио Бога, тражио ослобођење човека од власти неопходности. То је био његов лични проблем. Његова филозофија припада типу егзистенцијалне филозофије, тј. она није објективирала процес сазнања, није га одвајала од субјекта сазнања и везивала га је са читавом судбином човека. Егзистенцијална филозофија означава памћење о егзистенцијалности филозофирајућег субјекта, који улаже у своју филозофију егзистенцијално искуство. Овај тип филовофије претпоставља да је тајна бића схватљива само у човечјем животу. За Лава Шестова човечанска трагедија, страхоте и патње човечанскога живота и преживљавање очајања били су извор филозофије. Не треба преувеличавати новине у томе што сада зову егзистенцијалном филозофијом, захваљујући неким правцима у савременој немачкој филозофији. Овај „елемент. погтелстао је код свих

правих и истакнутијих филозофа. Спиноза је филозофирао геометриским методом и његова филозофија може чинити утисак хладне објективне филозофије. Али филозофско сазнање било је за њега дело спасења и његов атог Пе; шееЏескџа 5 никако не припада објективним науколиким истинама. Узгред буди речено, врло је интересантан био однос Лава Шестова према Спинози. Спиноза је био његов непријатељ с којим се он борио васколиког свога живота, као са саблазном. Спиноза је претставник човечанскога разума, рушилац откривења. Али уједно с тим Л. Шестов је јако волео Спинозу, стално га се сећао и често га цитирао. У последње време Лав Шестов је доживео врло значајан сусрет са Л. Кирке-

') Још пре 1917 год. дела Л. Шестова издата су у неколико томова и то: 1) Шекспирљ и его критикђ Брандесљ, 2) Добро вљ учени Толстого и Нитше (философил и проповљфд), 3) Достоевскћ и Нитше (философа трагедји), 4) Апотеовљ безпочвенности (Опњтђ а догматическаго мешленпа), 5) Начала и конце, 6) Великје канунв. По рату појавила су се дела: 7) Власт клочећ (Ротезја5 самшт), 8) На вђсахљ Јова (странствованја по душам, 9 Скованњњ! Парменидђ и многобројни чланци на руском, француском и немачком.

Л. А. Бромберг у делу „Запад, Россил и еврећство, 1931, стр. 111, тврди да је Шестов по народности руски Јеврејин. Б. Чковенко у спису „Очерки рускоћ философји“, 1922, стр. 106 карактерише филозофију Л. Шестова (Шварцман) као скептицизам. То чини и Н. Лоски у студији „Русскал философии вљ ХХ вђкв“ („Записки русскаго научнаго института вљ Бблградђ“, вет. 3, 1931, стр. 116) и у „Учитељу“ св. 9/10 за 1939 год. стр. 629). Ипак је Шестовљева филозофија најбоље окарактерисана у овом чланку Н. Берђајева.

Лав Шестов је рођен у Кијеву 13-11-1866, а умро 20-Х1-1938 г. у Паризу. (О томе види чланак Лоскога у „Учитељу св. 9/10 за 1939 и чланак Лав Ше сто в, Философски прегледљ“, Софи, нов.-децембар 1938, стр. 490), Година рођења Л. Шестова у Свезнању, стр. 2672 нетачна је, а карактеристика непотпуна.

Лав Шестов заслужује да сео његовој филозофији појави на нашем језику опширна студија.

М. Р. М.