Учитељ

До седмогодишњег или шестогодишњег доба, за свако нормално дете, бајка је насушни хлеб и нема никаквих разлога овај хлеб од њим отимати.

Зато се узалуд радују наши педолози, кад им се покаже да су коначно избацили из детета чаробну бајку. Са осећањем највеће жалости ја сам прочитао у једном часопису, како је четворогодишње дете до те мере постало грубо, услед утицаја васпитања, да је, слушајући од матере поетску бајку о „Гускама — лабудовима“, почело ову изобличивати у лажи:

— Ти све лажеш, мамо: пећ не говори, и јабука не говори, и река не говори... И девојчица се није сакрила у реку, девојчица се утопила.)

И свакако радосна, свакако горда васпитачица што јој је синчић тако уман и трезвен, она је навела његова речи као образац за друге, иако, понављам, у свакоме ко воли и зна децу ово дете изазива жалост која тишти, укратко речено оно је душевно слепо и грбаво. '

Не говорећи о његовим страшним недостатцима, с њим покушавају да говоре као са нормалним дететом. Узбуђујући његову дечју фантазију, говоре му, као свакоме детету:

— Ти си мала веверица!! Пружи своје шалице!

Оно се љути и каже:

— Ја нисам веверица, ја сам Љова, и ја немам шапе, већ руке!

Разуме се, од такве солдачине неће испасти не само Менделејев, но и најобичнија Кувшина њушка.

На срећу такви су богаљи реткост. Велика већина четворогодишње деце, уз помоћ сопствених игара и сопствених бајки, сачувала су своју нормалну дечју психику од Јановских, Сокољанских, Станчинских и осталих угушивача детињства.

Из горе изложенога никако не следује да ја само 0 томе маштам, да се сва деца од јутра до мрака треба да блаже чаробним бајкама.

Ту је потребно најстрожије дозирање и избор. Ја само нећу то, да на основи својих ситноутилитарних теорија педагози одузму од сиромашне деце једно од највећих наслеђа светске, класичне и народне књижевности...

К. И. Чуковски

Прилси

1 Обрада чланка из читанке 11 разреда.

У Ш1 разреду државне народне школе историја се изучава у девет биографских јединица, међу које спада као методска јединица „Краљевић Марко“. У разговору о Краљевићу Марку не може се пропустити а да се не помене и његова престоница Прилеп. Стога је чланак „Прилеп“ у читанци 1 разреда од капиталне вредности, пошто се из њега ученици упознавају не само да је град Прилеп био

7) „На путах к новои школе“, 1926, ме 11, стр. 9.