Учитељ

др _____-____________-_ _____________--- 181

у. — Учштељева хроника

ОБУДОВЉЕНА КЋИ МОЖЕ СЕ ВРАТИТИ НА ПОРОДИЧНУ ПЕНЗИЈУ ПО МАЈЦИ

Материјално осигурање чиновничких породица, по систему Закона о чиновницима од 31-1-1931 год., заснива се средством улагања у Чиновнички пензиони фонд. Установа овог фонда, која предвиђа 85 135 Чин. закона садржи у ствари алиментарну обавезу. Наиме, после смрти улагача фонда (родитеља) обавеза издржавања породице прелази на фонд. Отуда је породица једини субјект права фонда. Као самостална правна личност, Фонд стоји у приватноправном односу према улагачевој породици. Ако, на пример, умрли улагач није навршио пет година улагања, његова породица може тражити повраћај свих уплаћених улога. | Женска деца су привилегована у погледу уживања породичне пензије. М после пунолетства све до удаје могу користити породичну пензију. У тежњи пак да се женској деци пружи ефикаснија материјална заштита, чиновнички законодавац стипулира и могућност обудовљеној кћери да се врати на пензију по оцу. Тако по 5 154 Закона 0 чиновницима, кћери које удајом изгубе право на породичну пензију, ако обудове, имају право на породичну пензију по оцу, само у случају ако докажу да немају право на породичну пензију по мужу нити ма какво друго издржавање. По дистинкцији овог прописа обудовљене и сиромашне кћери могу се вратити једино на породичну пензију по оцу. Значи, породична пензија по мајци (која је као чиновник улагала у фонд) остаје ван примене. У јудикатури Државног савета, пропису 5 154 Чинов. зак. дато је логичко и социјално тумачење. Поводом једног конкретног случаја Државни савет је, пресудом својом бр. 29527/36 год. нашао: да се обудовљена кћи која нема пензију ни. по оцу нити по мужу, може вратити на пензију по мајци. Овако становиште Држ. савет брани следећом аргументацијом:

Према пропису 85 115 Грађанског закона Краљевине Србије, родитељи, под којима се подразумевају отац и мати, дужни су издржавати своју децу. У случају смрти родитеља државног службеника ову дужност законодавац је пренео на државу нормирајући право деце државног службеника на пензију из Чиновничког пензионог фонда. Исти разлог руководио је законодавца да прописом 5 154 призна право на пензију, обудовљеној кћери која остане без средстава за издржавање. Због тога, када се зна мотив законодавца, без нарочите важности је то што се у поменутом законском пропису изрично помиње право обудовљене кћери на пензију по оцу, јер је јасно да је законодавац намеравао осигурати егзистенцију обудовљеној кћери породичном пензијом по родитељима, дакле и по оцу и по мајци. Чињеница пак, да 5 154 помиње само оца као родитеља (по коме се признаје враћање на породичну пензију) објашњива је тиме, што је нормалан случај да отац као глава породице привређује и стара се о издржавању деце, као и тиме, што је у великој већини случајева отац титулар породичне пензије. Стога се законодавац прописујући поменуту одредбу а имајући у виду нормалне случајеве послужио изразом: „право на