Учитељ

провинције. Читанку и веронауку одобрава Министар просвете. У Енглеској листу уџбеника установљавају сами наставници. У Бугарској Министар просвете одређује три референта за сваки уџбеник а потом један од њих излази пред комисију три виша чиновника Министарства просвете, на којој се доноси завршни закључак о уџбенику. У Румунији са Министарством у овом погледу сарађује један стални Савет за образовање комисија за проучавање уџбеника. Стални савет је састављен од наставника свих категорија (универзитетска, гимназиска и основно-школска) и његова је дужност консултативна, Комисија за уџбенике је састављена од 6 секција које су надлежне: за буквар, граматику, аритметику и геометрију, географију и писање. Свака секција има по један предмет. У Турској уџбенике одређује једна културна комисија са одобрењем Министра просвете.

Што се тиче самих уџбеника и њихове садржине у томе такође постоје разлике. Најобичније је да се за сваки предмет има посебан уџбеник. Према томе у једном разреду се употребљава више уџбеника, изузев ако се не сматра да за неки предмет није потребан уџбеник. У неким земљама уџбеници нарочито за ниже разреде, имају карактер енциклопедије. По томе је најизразитији пример Италије у којој је „Државна књига“ за основне школе састављена из пет свезака од којих свака обрађује по један предмет. Прва свеска за ! разред је само читанка; друга свеска садржи штиво читанке и веронауке и она важи за П разред. Трећа свеска, за Ш разред обрађује градиво из читанке, веронауке, историје, земљописа и рачуна четврта све предмете напред набројене и још уз то хигијену, природне науке и физику и у петој се поред свега напред наведеног обрађују још и грађанске поуке. Скоро је исти случај и у Румунији где читанка за прва четири разреда има карактер енциклопедије. МИ у Мађарској један уџбеник обрађује све предмете изузев веронауке. У Португалији постоји за разред само један уџбеник. У Турским сеоским школама које трају свега три године постоји такође само један уџбеник у разреду. Исте тенденције у употреби уџбеника могу се констатовати и у Белгији, Италији, Циришком кантону, у Швајцарској и у Кини. Свуда се тежи једном енциклопедиском уџбенику.

У многим државама, прописују се цене за уџбенике које морају бити минималне. У некима се комисијама за избор уџбеника изрично наређује да оне уџбенике чија цена није саображена том захтеву и не узимају у обзир.

У погледу набавка уџбеника код разних земаља се поступа различито. Но главни принцип обавезног и бесплатног школовања не повлачи собом свуда и бесплатну набавку књига. У неким државама књиге се дају бесплатно само сиромашнијој деци и то. не за свагда него као позајмица. Ту долазе: Аргентина, Иран, Италија, Нова Зеландија и Турска. Друге међутим дају свим ученицима бесплатно уџбенике. У такве државе спадају: 25 држава у Америци, Египат, Финска и Хаити. У неким се земљама дају такође деци сви уџбеници али само под условом да их по свршеном разреду врате Нарочито се старање води да ни једна књига не изађе ван оквира школе. То се врши у Енглеској, Галским земљама, Канади, Шпанији, Панами и Јужно-афричким државама.

Поред овога постоји у неким земљама пракса, да се свој деци набави само читанка бесплатно, док се за друге књиге имућнија деца сама старају.

Из овога прегледа се јасно види, да би се код нас могло много шта мењати како у погледу уџбеника и њихове израде, — тако и у погледу набавке и прилагођивати бољим системима који су већ усвојени у културнијим државама.

Данило Милановић

УГ. — Оцене ц Прикази

СРЕТЕН М. АЏИЋ — СПОМЕНИЦА

У славу учитеља, професора, директора, педагога, научника и народног просветитеља, од захвалних му ученика и поштовалаца; Уредио Милован Ристић, директор учитељске. школе У Јагодини. Јагодина 1939, 8", стр. 142, цена 20.— дин. Наруџбине се врше преко уредника уз напред по: слати новац.