Учитељ

евтаеннлнснн вани иинтведнииаантиа нанириенниннеинииннниввилиеи астиенипавониинииитинтоваиеиишититЕиишити | 7

требно нагласити потребу сазнања граница, положаја, и природног богатства једне земље, толико је и још много важније истицати и све оно дИнамички географско, оно покретно људско код једног народа, управо све оно духовно и емоционално, што је људе и нагонило да своју земљу упеознају, да је заволе, да се њеним богатствима користе и да је учине јаком и моћном политички и привредно у међународној заједници. Кроз ова духовна открића може се упознати и осетити прави живот, а кроз такав живот долази се до идеја и конструктивног рада, Погледајмо данашње уџбенике земљописа за народне школе, па ћемо се одмах уверити да сен данас ова настави изводи по стереотипном шаблону, по калупу, који је оивичен оним познатим нам начином излагања: положај и границе, просторна величина и број становника, главна и историјска места, планине и реке, бање и рудници, манастири итд. А колико је ова шема, монотона, сува и бескрвна, не треба нарочито истицати. Номенклатура, памћење и сува репродукција -— то су основне ознаке старог облика у извођењу ове наставе. Мора се напоменути, да савремена народна школа није против сазнања планина и река, граница и рудног блага у земљописној настави, али начин на који се долази до тог сазнања осуђује сам ток живота и његова природност. „Да ли је стари начин извођења ове наставе васпитан — пита се савременост, пита се живот детета и његове заједнице.

Живот, дакле, намеће и наставнику сараднике баш у његовим ученидима, да се тиме настава организује као скупна, у циљу заједничког истраживања и решавања свих 'постављених задатака. Градиво се, дакле, мора доводити у такав однос према тим наставниковим сарадницима, да они сами раде, осећају и сазнају, уз поуздано воћство наставника.

Како се ово може бар у неколико наслутити, уочити и како се истичу радне могућности у извођењу ове наставе, г. Пушкар нам пружа у овом свом заиста плански конструисаном приручнику, који је сходно наставном програму подељен на одељке по разредима. Приручник изобилује и упутствима око упознавања ученика са картографијом и рељефом, графичким приказивањем и цртежом. и

Приручник попуњује једну празнину одавно уочену у нашем школском наставном животу. Он живо илуструје радне могућности у исправном извоћењу земљописне наставе у П, Ш и ТУ разреду народне школе, водећи рачуна и о дечјој сарадњи, њиховом активном учешћу у раду и природној концентрацији целокупне наставе дотичног разреда.

Приручник се и поред прилично високе цене, препоручује својом поЈавом у право време, јер задовољава једну велику потребу у нашој народној школи, указујући једновремено на нове путеве у наставном раду, те заслужује пуну пажњу нашег напредног учитељства, Несумњиво је, да ће читаоци овог приручника помоћи његовом аутору, да у другом издању дода још и друге радне могућности у извођењу ове наставе, а које су наши педагошки часописи (Учитељ, Напредак, Савремена школа и Пракса нове школе) већ много пута нагласили, истакли и препоручили. Није ли и наша народна школа организам, коме треба увек свеже крвир

Милош П. Павловић

СРПСКОХРВАТСКИ ЈЕЗИК — ПОУКЕ СА ВЕЖБАМА ПО МЕТОДИ САМОРАДЊЕ (ОСНОВНИ СТЕПЕН. КЊИГА А. ЗА | РАЗРЕД. ОСНОВНЕ ШКОЛЕ). Саставио Павле Твртковић, професор у Новом Саду 1939 г. Ср. 8% стр. 80. Цена 10— динара. Издање повлашћене књижаре Браће Мишић — Нови Сад.

МУ. НитђојаЕ сматра језик-говор као организам, процес, орган духа и заједничке јединствене природе човечанства. Мојге тврди да је језик-гевор синтеза гласова и узвика људи на заједничком обављању неког посла, којима се посао олакшава. По Јоа4!-и су почетци језика-говора импулзивни узвици, којима се у рано доба придружују и ономатопејски гласови. А Згегп верује да је баш доба дечјег поласка у школу оно доба, у коме се развија реченица и први облици дечјег стила. У првим разредима народне школе дете још не употребљава генитив, а значење предлога му није јасно, те воли приче, гомила непотребне ознаке, док су му описи слаби, површни

и конфузни а израз Једноличан.