Учитељ

119

зила у Будимпешти. 1920 године у Загребу је основан и други задружни савез: Задружна свеза. У обадва ова савеза на крају 1988 године било је 575 кредитних задруга са око 100.000 чланова. Леп успех у овим крајевима показао је и Савез српских земљорадничких задруга, који се у свом раду ослањао на Српску банку у Загребу.

Прва задруга у Србији основана је у селу Вранову (до Смедерева) 1894 године. Отада задругарство у Србији почиње да се брзим темпом развија, чему, поред осталог, доста доприноси и Закон о земљорадничким и занатским задругама од 1898 године, Тај закон спадао је међу најбоље задружне законе на свету, јер он је био тачно одредио шта је задруга, обележио њен правни положај и задругарству дао знатне пореске олакшице. Те године у Србији оснива се и Главни савез српских земљорадничких задруга, после чега задругарство добија силан полет. И то тако иде све до ратова. А тада у Србији престаје сваки задружни рад. Он се обнавља тек после рата, када се код српског задругарства у свим деловима наше отаџбине јавља тежња: да се оно уједини и унифицира. И у томе се 1923 године и успева: те године се савези српских земљорадничких задруга у Загребу и Новом Саду фузионирају са Главним савезом с. 3. 3. у Београду. Само та фузија не траје дуго: свега пет година; јер се после Јагодинског конгреса (1928 год.) опет у Новом Саду ствара нов Задружни савез, који и данас самостално послује. .

На Јагодинском конгресу поред осталог одлучено је и то: да се у Главном савезу с. 3. 3. у Београду што пре изврши слециализација послова, тј. да Главни савез своје материјално пословање пренесе на специјалне пословне савезе —- тзв. „Главне задруге“. ИМ тако већ сада у Гл. савезу у Београду постоје: Главна набављачка, Главна произвођачка, Главна сточарска и Главна кредитна задруга. Поред тога Главни савез с. 3. 3. у Београду има своје филијале а у већим задружним центрима и своја стоваришта.

На крају 1938 године у Главном савезу с. 3. 3. у Београду било је учлањено 3.489 свих врста задруга, од којих 1.099 чисто кредитних.

Но поред напред побројаних савеза, у нашој земљи још од 1919 године постоји и Главни задружни савез, као Врховна задружна установа. До доношења новог задружног закона 1937 године његов рад више се кретао у идеолошком правцу, тј. у пропаганди, репрезентацији и инструктивној ревизији над појединим задружним савезима. А отада његова функција и компетенција се знатно проширују, те стога постоји оправдана нада: да ће отада наступити једна нова ера у развитку целокупног нашег задругарства.

Како се код нас развијало учитељско кредитно задругарство2

Свако доба има своју карактеристику, па тако и послератно доба. Његове карактерне црте су: оскудица у животним намирницама, опадање вредности новца и несразмера између наших при: хода и расхода. Тежину ових чињеница осећају сви друштвени редови, а нарочито чиновници. Али се они против њих нису могли борити, пошто висина њихових доходака не зависи од општих