Учитељ

По правилу, између писменог рада и исправљања задатака треба да буде што мањи размак у времену; ово је прво; друго ваља тежити, да при исправљању деца буду што активнија. Ово, друго, нарочито је важно.

Има више начина за исправљање. Друкчије се исправљају задаци у погледу граматике и језичних грешака, друкчије — опет у погледу стила. Видели смо, како је наставник исправљао дечје грешке у првом разреду. А сада ћемо да видимо, како их он исправља у другом разреду. У овом разреду деца су већ потпуно савладала механизам писања и зато се главна пажња при исправљању задатака поклања језичним грешкама: правилној употреби падежа, спони „је“, подели речи на слогове и преношењу делова речи. Грешке наставник исправља на исти начин као и у првом разреду. Сваку грешку он подвлачи кармином. Ако има неких заједничких грешака, тј. таквих, које прави већина деце, таква се реч напише читко и правилно на табли. Деца је прочитају на глас, у хору неколико пута па је после препишу «с табле у своје свеске такође неколико пута.

Може се десити, а то се и дешава, да деца изоставе у речи понеко слово. Да би им олакшао да се снађу у својим грешкама, наставник се договорио с децом да ће у таквим случајевима изнад погрешне речи ставити знак питања, а може да буде и неки други уговорени знак. Кад дете увиди изнад речи такав знак, оно ће знати да је у тој речи изостављено неко слово.

Ако се писмени задаци обрађују и исправљају у првом и другом разреду систематски и педагошки, онда неће деца у трећем разреду да праве грубе грешке, те у овом разреду кроз целу годину могу да се обрађују писмени састави у вези са употребом интерпунктивних знакова. Да би деца схватила и осетила њихову употребу, наставник треба да спреми за сваки знак краћи текст, који ће обрадити уз колективно учешће целог разреда. Поред граматичке анализе текста, наставник ће скренути дечју пажњу на модулацију гласа код појединих интерпунктивних знакова. Ради тога он ће им гласно прочитати неколико реченица са логичком модулацијом, а затим ће сама деца по слуху одредити место, на које треба да дође дотични знак. Затим ће сама деца састављати реченице прво усмено, а затим писмено и сама ће да ставе научени знак. Ради контроле стеченог знања и то, наглашавамо, једино ради контроле, наставник може да употреби диктат.

При нормалном раду деца за годину дана систематског вежбања могу потпуно да савладају цео интерпунктивни систем. По себи се разуме да ће наставник узгред исправљати и језичне грешке ако их буде било, па и стилске.

У четвртом разреду деца се вежбају претежно у правилном логичком и естетичком излагању мисли. Ту се изграђује стил. Разуме се, ни граматичка страна се не запоставља, али је главни задатак — лепо стилско изражавање.

Способност лепог писменог изражавања делом је урођена а делом стечена. Вежбом и употребом развијају се све људске снаге па и ова. Добро је средство за развијање лепог писменог изражавања читање на глас и анализа лепих књижевних примера, затим

Учитељ 9