Учитељ
128
-када ђаци изиђу из школе учитељ им каже довиђења ђаци уче два и два су четири .
фана и фема носе мами из кафане винце
газда нареди служавки да меље кафу
мама кува детету кафу ујутру.
Нарочито се наставник радује због тога што му велика веБина деце не прави грешке у спајању речи, а то је знак, да су она начисто с тиме шта је реч. Сада он хоће да покуша са правим писменим саставима. Хоће да му деца самостално изложе писмено неки свој доживљај.
Доста је било са посебним реченицама.
И ево како изгледа први задатак једног детета о „Врбици“.
„На врбицу мајка нас обуче. Код пијаце добијамо врбу. Из цркве идемо кући. Мајка нас испрати до капије и да нам звоно. Ми идемо право на врбицу са ђацима. Мајка нас обуче у ново одело. Ђаци се радују врбици. Ми добијамо врбу и носимо је у цркву“.
Као што видите дете је из свог психичког комплекса извукло оно што је на њега учинило најјачи утисак. Одмах по Ускрсу деца су описала тај празник. Једно дете пише:
„Кад је био Ускрс мама нам је изнела јаја и ми се туцамо. После се ми туцамо са другарима и кој разбије јаје он се смеје“.
Средином априла т. г. деца су направила излет на пијац. Једно дете овако га описује:
4:
Излет на пијацу
„Пре неки дан ишли смо са госпођом на пијацу. На пијаци смо видели шта има за продају. Сељаци су донели лука пасуља кромпира зеља. Ја сам питао сељанку пошто су јабуке она ми је рекла кило јабука од три динара. После смо се вратили у школу и учили рачун“.
98 априла опет је разред ишао у полудневни излет на Илину Воду. После два дана деца су тај излет описала.
Ево једног састава:
Излет на Илину Воду
„Мама нас је испратила од куће у школу. Тражили смо нешто за ручак. Када смо отишли у поље много сам се лепо провео и видео сам много тица и разног цвећа и брао сам цвеће. Вукли смо се за конопац, па док неко некога не надјача. Мама ми је купила за ручак...“
Мислим да је и ових примера сасвим довољно да разуверимо оне скептичаре, који не верују да су деца у првом разреду способна за потпуно самосталне писмене задатке.
Наставник их исправља на исти начин као и раније, тј. подвуче погрешно написану реч црвеном оловком. Деца већ знају шта то значи и знају шта треба да раде и како ће своју погрешку исправити. Иначе исправљање задатака је врло важна ствар. Ако се оно не врши систематски и смишљено, онда се не може очекивати велики напредак. Педагошко исправљање писмених задатака можда је од истог значаја колико и сама писмена радња.