Учитељ

159

признат да му је било дозвољено приређивати претставе у Баховом позоришту у Атини. Колико је још тада било луткарство развијено сведочи чињеница да је у Атини постојао моћан еснаф (организација) луткара. Физичар Херон из Александрије поред осталога изумео је и мало позориште лутака у којем су се лутке кретале аутоматски и претстављале сцене из Тројанског рата. |

Лутке су пренете из своје прадомовине прво у Персију и Арабију а одатле у Европу. Какав је био пут индијског луткарског позоришта у Европи није познато, али особина употребе приказивања на луткарским позориштима Европе слична је.

Када је римско царство пропало, луткарска уметност ширила се даље преко целе Италије. Путујући певачи, играчи и циркуси разносили су луткарску уметност из места у место, из села у село, из града у град. Како у то доба није било позоришта, ни кина, онда се може замислити коликог су успеха ова позоришта имала у забавном и васпитном погледу па и у пропагандном.

Италија је за европска позоришта лутака постала права домовина што доказују и данас велика позоришта лутака у Италији, која у уметничким творевинама немају такмаца. У прошлим столећима лутке су у Италији често мењале назив те од првобитног имена „Магатели“ прелазило се на „пупу - лупаци“ до данашњег назива „Марионете“. Веће лутке, праве уметничке творевине називале су се „Фанточини“. Главна комична лутка називана је „Буратино“ а лутке које су са истом изводили комад такође Буратини. У ранијим столећима нема готово места у Италији без марионетског позоришта што је доста утицало на велики развој кипарске вештине у којој Италијани и данас заузимају прво место. За ова позоришта писали су комаде најзнаменитији писци и песници, те су луткарска позоришта постала опасна конкуренција драмском позоришту што је имало за последицу да су поједине области на све могуће начине онемогућавале слободно кретање ових малих позоришта.

Око 1300 године дошло је прво луткарско позориште у Немачку и овај долазак од нарочитога је значаја за развој и осталих уметности у Немачкој. Пут ових пионира луткарства у Немачку врло је важан, јер је доказано да су се немачка позоришта почела развијати тек потстрекнута луткарским. Истина још пре 1300 године наилазимо на податке да су луткарске претставе приређиване по Немачкој од стране путујућих глумаца који су прешли са римским легијама Алпе. Пре 1170 године немамо стварних података 0 луткарству у Немачкој, али их већ 1353 године помиње путујући певач Сигехер и други. У 16 веку пише комаде за луткарска позоришта нирнбершки песник Ханс Сакс, док у самоме Нирнбергу луткарска уметност развија кипарство које остаје до данашњих дана примењено и у индустрији.

У Немачкој луткарској уметности видимо један цели период где она потпуно замењује драмска позоришта. Због беде коју је произвео тридесетогодишњи рат разбегли су се енглески глумци који су претстављали тадашњи гро позоришних трупа, те су остали само луткари са својим малим позорницама, на којима су помоћу „Хансвуршта“ (Јован-кобасица) забављали становништво и бодрили