Учитељ

га да у тешким тренуцима опстане, приказујући поред веселих игара и библијске приказе. Мале позорнице са механичким луткама путовале су тада по местима и приређивале пасианске игре.

Највећу помоћ развоју луткарства учинио је проналазак штампарије 1540 године када је убрзо после тога дошло на свет чувено дело о „Доктору Фаусту“ као првом комаду на луткарској поворници. Овај комад о'„Црном врачу“, како се комад првобитно звао, дао је повода Гетеу_ да напише своје чувено дело „Фауст“. Гете који је био велики обожавалац луткарског позоришта, јер је и сам имао домаће позориште лутака које је добио на поклон од своје бабе, пише са великом љубави о томе свом позоришту где је добио прве основе за велику песничку машту.

У Монаку заслугом сликара Карла Виљем пл. Хаидека основано је луткарско позориште, које ускоро постаје веома важан фактор у уметничком животу. Успеху тога позоришта много је допринео Јосип Шмидт који је преузео вођство, док су репертоар писали духовити писци и песници између којих и код нас добро познат Франц гроф Поци. Карл Лудвик ! поклонио је томе позоришту дворану Одеон а године 1885 добило је и свој властити дом у коме су сарађивали научници Монаковског универзитета и музичари, као Лахнер и Кремпелсцетер.

Французи су ти који су дали луткама данас популарно име „Марионете“. То је био назив за доживљаје Свете Марије који су приказивани приликом свечаности и празника а у играма су суделовали духовници, лаици и покретне лутке. Лудвик ХТУ који јеу тим приказима видео хуљење на веру забранио је даље приредбе ових позоришта 1647 године, али су их духовници и даље кришом изводили. Знаменити реформатор луткарских игара на француским позорницама је Жан Брион који је играо око 1650 године са великим успехом у Паризу. Најзнаменитији француски луткар је Александер Бертранд који је са луткама спроводио разнолики репертоар. У то су време за луткарска позоришта почели писати и најзна-_ менитији хумористички писци-комедиографи као: Жаролет, Лесаж, · Пирон и други, а 1729 године изашла је велика збирка луткарских Е комада у шест свезака. М чувена уметница Жорж Сандова имала је | своје лично позориште које је почело радити 1847 године.

Из средњега века сачуване су копије слика чувене енциклопедије из године 1170 чији је аутор опатица Херарда фон Ландсберг. Копије претстављају марионете и ове су веран докуменат историје луткарства. М Сервантес у своме „Дон Кихоту“ описује путујућег луткара са којим се сусреће „витез жалосне појаве“.

У Лондону установљено је прво луткарско позориште 1609 године са италијанским луткама. Ово позориште није прошло незапажено ни од Шекспира, јер имамо о томе доказа у Хамлету, где овај изражава жељу да би могао бити говорник-спикер у неком луткарском позоришту. Године 1609 такође је установљено и позориште са француским луткама.

Па и код других народа наилазимо на јак развој луткарске уметности. Код Руса наилазимо на истакнуту уметничку фигуру лутку — „Петрушка“ а код Турака „Карађоз“ тј. Црнооки. Код Турака се нарочито у прошлим вековима развијала луткарска умет-