Учитељ

ЕНЕЛ НАРБОН ВЕСЕЛЕ и 143

ријални принцип), да служи њиховом правилном васпитању, развијањем осећања тачности, правилном процењивању и одлучивању у појединим случајевима и утиче на вољу и чврстину карактера (васпитни принцип).

Настаје питање која средства и на који начин треба употребити, да би се најлакше и најуспешније постигао предњи циљ и задатак рачунске наставе. Методичари не дају исти одговор на ово питање, — Разлог њиховом неслагању лежи у томе, што још није пречишћено питање постанка и развитка бројева. — Због овог питања и појма шта је бројг — методичари се поделили у две групе.

Прва група методичара т. зв. „бројачи“ тврде, да су бројеви апстрактни појмови, који немају никакве везе са стварима и ако се могу конкретно предочити. До њих се најлакше долази бројањем једне по једне јединице и до појма количина. Дакле, они иду аналитичким путем, те бројањем долазе до претстава и појма о бројевима и њиховим количинама, па онда, синтетичким, обухватом, до сазнања, утврђивања, да је то број 5, 6, 9 итд. После бројања на очигледним средствима, они теже да се што пре приступи мисавном бројању, а тиме и апстракцији бројева, њиховом одвајању од видљивих ствари. · |

Друга група методичара констатује, да су бројеви конкретни појмови. До њих се долази посматрањем ствари стављених у групе, обично квадратног облика, стварајући тиме т. зв. бројне слике. Дакле, посматрачи иду прво синтетичким путем, констатују количину ствари, са којом добијају претставу дотичног броја, па онда аналитичким, бројањем се уверавају о тачности добијене претставе броја.

Ова два гледишта признају један другом вредност, само сваки за себе тражи првенство у почетној рачунској настави.

Ма да смо веће присталице „бројача“ него „посматрача“, није овде задатак ни да један одбацимо нити да их миримо, него да им дамо такво наставно средство, да се задовоље оба правца, те да се може радити и бројањем и посматрањем.

Г. Јов. Ђ. Јовановић у својој Методици излаже: да број наставних средстава постаје све већи, али да још није успео, „изнаћи такво универзално средство, које би могло да потисне сва остала“ и „да је готово немогуће задовољити све захтеве на једном једином средству“. Зато он дели вештачка средства на две групе „на средства са количинама у једном или више редова, где се ради по принципу бројања и на средства са количинама у групи, где се ради по принципу посматрања“ (стр. 107).

Наша рачунаљка, међутим, задовољава оба ова принципа, о чему се може сваки уверити, посматрањем распореда коцки на њој.

Г. Јовановић даје највећу вредност руској рачунаљци, јер вели „због своје простоте, лаког руковања и јевтиноће руска је рачунаљка стекла право грађанства у школама скоро целог света. За школску је употребу она ненадмашна, особит- при раду с бројевима од 20—100“ (стр. 107). |

Због оваквог лепог мишљења, г. Јовановића о руској рачунаљци, а и стога што се она заиста највише употребљава у свима нашим народним школама, као до сада најбоље наставно средство,