Учитељ

ми ћемо даљи приказ наше рачунаљке упоређивати с руском рачунаљком. Тако ће се најтачније констатовати: каква је разлика између њих и да ли наша рачунаљка има, и у којој сразмери, преимућства над руском рачунаљком>

Да покушамо доказати преимућство наше рачунаљке, над руском и осталим нама познатим рачунаљкама, у следећем:

1) Наша рачунаљка конструисана је на једној табли величине једног квадратног метра. У средини те табле направљено је 10%Х 10==100 правоугаоних лежишта са основицом 0,025 м. и висином 0,05 м. тако да чине једну правоугаону површину од 0,25 м. Средином тог квадрата продужена су још по 10 истих лежишта у хоризонталном и вертикалном правцу, чиме је рачунаљка добила изглед крста.

Коцке су величине 0,025 м. Обојене су 30 ком. у свих шест основних боја, и у по једној боји: 20 белих, 20 црних, 20 зелених, 20 плавих, 20 црвених и 20 жутих: свега 150 коцки.

Појимање бројева и извођење рачунских радњи врши се умештањем и вађењем коцки из лежишта, радећи са једнобојним коцкама или комбинујући разне боје, по потреби и нахођењу наставника.

2) Распоред коцки удешен је у 120 лежишта на једнаком отстојању од 0,025 м. Ређају се у водоравном, усправном и косом правцу и увек су подједнако удаљене једна од друге (захтев бројача), као и у све врсте бројних слика (захтев посматрача). Овакав распоред задовољава оба предња захтева и олакшава схватање

На руској рачунаљци могу се ређати куглице у усправном и водоравном правцу, као и у бројним сликама, али се ни при највећој пажњи не могу распоредити на једнака отстојања. Ово јој у недостатке приписује г. Јовановић „што се због редова куглица знатно отежава моментано поимање количине и бројева, изузев десетице, што између куглица нема потребног отстојања, да би се олакшало схватање бројева“ (стр. 107).

3) Употреба броја коцки на нашој рачунаљци није одређена унапред, него се употреби само онолико, колико је за дотични моменат или час потребно. Непотребне коцке стоје у својој фиоци на табли, да не расејавају пажњу ученика.

Код руске рачунаљке, каква је она данас у употреби по нашим школама, ово се не може постићи, јер су увек пред очима ученика свих сто куглица. Овај недостатак руске рачунаљке појављиваће се, сам по себи, у свима доцнијим нашим излагањима, те га нећемо нарочито наглашавати.

4) Давање претстава и појмова о бројевима и њиховим КОЛИчинама. М „бројачи“ и „посматрачи“ врше распоред предмета у водоравном правцу, а не и у усправном. За оправдање оваквог поступка г. Јовановић каже „да се водоравни распоред предмета боље схвата од усправног утврдио је још раније Вунт, творац физиолошке психологије, објашњавајући је покретима и навикама наших очију на гледање лево и десно, а не горе и доле“ (стр. 92).

Међутим овај разлог није довољан за оправдање оваквог поступка. Зар је мало случајева, да ми ПА БУДИ не само наш поглед него и мисли и осећања горе, к небуг