Учитељ

Зар мајке не објашњавају деци, да је горе на небу, велики, добри, свемоћни и праведни Бог» Школска деца мере своју величину стајањем једно поред другога, које је од њих веће по расту, ви: сини, хотећи тиме да докажу, да су нешто већи, виши, садржајнији од свога друга са којим се упоређују. При том ћете видети кога малишана, да се пропиње на прсте, како би достигао своје другове. Деца оцењују вредност односно величину гомилице песка, снега, куће, брда, течности у суду, својих играчки које ређају у висину, колико је једно од другога веће по висини, дакле у вертикалном правцу. Зато налазимо да није погрешка искористити оваква дечја схватања при давању првих појмова о бројевима и њиховој вредности.

Мишљења смо, да распоред предмета — код наше рачунаљке коцки — треба вршити у вертикалном правцу по принципу „бројача“ у почетној рачунској настави још и из следећег разлога. При обради бројева, врши се писање одговарајућих цифара. Кад се обрада врши у хоризонталном правцу, у коме се пишу и бројеви, иде све добро, док се сврши прва десетица. Са почетком рада на другој десетици, који се обично врши на другој (одозго) шипци руске рачунаљке, деца очекују, да се на исти начин пишу и бројеви, у истом положају, горе једна десетица а доле испод ње, јединице. Зато је деци теже појмити, и увек у томе греше, са које се стране налазе и пишу јединице, а са које десетице.

Међутим, када се обрада врши у вертикалном правцу и прва десетица добије своје место, а испод себе свој број, па се пређе на рад са другом десетицом и јединице се ређају опет у вертикалном правцу са десне стране од десетице, онда је деци потпуно јасно, и најочигледније доказано, шта је десетица и које су јединице од друге десетице, као и то, да треба писати десетице испод десетице (лево) и јединице испод јединице (десно). На руској рачунаљци ово се тешко може извести.

5) Давање појма о десетици јесте једна од најважнијих, и не лаких ствари у рачунској настави. Деци треба дати јасан и пречишћен, нимало двосмислен појам, да десетица фунгира и као збир, скуп, укупна и једнака вредност од десет јединица, и да једновремено претставља и јединицу веће вредности — стотине, под именом једна десетица. Усадити у дечју душу овакав појам није лака ствар, али је од велике важности, као што нам је из искуства познато.

Руска рачунаљка ће нам у овоме пружити малу услугу. На њој се непрестано види само десет јединица, на једној шипци, и ништа друго. Десетица као јединка — јединица, ту се не види, нити се може деци очигледно претставити. Зато смо принуђени небројено пута понављати речи: десетица је десет јединица, или десетица има — садржи у себи — десет јединица. Само од овакве акустичне претставе, деца морају појмити и запамтити шта је десетица. Разуме се такви појмови брзо нестану из дечје свести.

Употребом новца и др. средстава такође се жели дати појам о десетици. Деца приме и запамте, да „банка“ вреди десет динара, али вршећи поређење између динара и новчане десетице, било у папиру или металу, не долазе до јасног појма зашто је десетица

Учитељ 10