Учитељ

„Па мајстори сели од заната, повадили маказе од злата, двапут мере док се једном реше да засеку, а да не погреше.“

Војислав Мијић (сељаче) упада: сад је у пољу пусто, посечена кукурузовина, овчари ложе ватру, пеку кромпир, свиње траже заостали кромпир и мале зелене тикве... Тај разговор о овчарима и свињарима изазива сећање и рецитује Томислав Поповић:

Пос'о им је тежак,

јер чувају свиње кад на пашу пођу. Волове им чисте

и храну им дају кад кући дођу.

А свињари мали само једно мисле: да им лето прође

а за летом јесен

па и снажна зима дође...

Ћевапи се пеку, замиришу чварци, Ко то не мари!...

Мика Фаркић узвикује: ми све то морамо куповати. Наставница изазива разговор, сећања о цени меса, кобасица, чварака... Постају мали рачунски задаци. Погађају и шта мали свињар добија од оца кад прода прасце... Сећају се Божића. Мирко се сећа да је ишао са оцем на кланицу за живо прасе итд. итд. Занат: о месару...

Наставница их стишава откуцавањем задатака...

П

После повратка са земунске пијаце разговарају у учионици. На пијаци купус, кромпир, ораси и последње воће. Подужи разговор о купусу... (0 продаји, о куповини, рачунају). Лакчевић каже: Купус у селу Кнежевцу био је болестан, пун гусеница. Савић препричава како је наставница учила сељанку да излечи заражени купус.

Занат: бачвар (прави каце за купус)...

Цртање: Зечић у купусу.

Момир се сећа и кромпира, који су наилазили по њиви ван винограда. у Кнежевцу. Наставница им објашњава зашто су остали у њиви. Питају и за пасуљ који су видели у мехунама код Милошева млекара. Објашњава им Мијић да треба да се просуши, да немају кад...

Читају н. песму: Кад се жени бунгур момче. Настају питања око речи: бунгур, тарана, граха бијелог, око реченица: разболе се купус на сланини, проја боје купуса нестаје. Објашњавају: Зековић и Мијић (деца из села). Певају, звижде, свирају „Јесењи дарови“ чика Јове, комп. Ал. Станковић.

Ручни рад: од иловаче, пластелина моделишу плодове, а од новина, лепљиве хартије поврће.