Учитељ

Вреди истаћи и речи Мајке Југовића која испраћа у бој свога мужа и девет синова:

„Пођте збогом моја децо драга! Пођте збогом у Крушевац бели, А до нашег цара честитога, Пођте с њиме у бој на Косово, Па чувајте цара честитога,

И чувајте милога бабајка, Вашег бабу старца Југ Богдана, А у боју будите соколи, Изгините само задобите“!

У Крушевцу се била прикупила велика војска. Песма о томе вели:

„Коњ до коња, јунак до јунака, Бојна копља као чарна гора, Сија оклоп и блиста оружје, Милина је оком погледати, Бојне коње и бојне јунаке“!

Сви су хитали на бојиште, јер су били одушевљени за рат са Турцима. Нико није хтео да изостане са бојишта. ИМ кад је кнегиња Милица по дозволи кнеза Лазара хтела да задржи бар једнога брата у Крушевцу, ниједан није хтео да изостане. У песми Цар Лазар и царица Милица пева се:

„Иди, сестро, на бијелу кулу; Не бих ти се јунак повратио Ни цареве једеке пустио

Да бих знао да бих погинуо; Идем, сејо, у Косово равно

За крст часни крвцу прољевати И за вјеру с браћом умријети“!

Кнежева вечера

По народној песми кнез Лазар је уочи боја сазвао све војводе на вечеру. Том приликом подигао је здравицу Милошу Обилићу:

„Здрав, Милошу, вјеро и невјеро! Прва вјеро, потоња невјеро! . Сјутра ћеш ме издат на Косову! И одбјећи турском цар Мурату; Здрав ми буди и здравицу попи, Вино попи, а на част ти пехар!“ Скочи Милош на ноге лагане

Пак се клања до земљице црне, Хвала теби, славни кнез Лазаре, Хвала теби на твојој здравици

А не хвала на таквој бјеседи!

Ја невјера никад био нисам,

Нит сам био нити ћу кад бити