Учитељ

великаша. М она рода светла, славна и особита, колена неког царског, од племена св. Сименуна Немање, првог господара Србима.

Кнез Лазар се увек помиње као добар човек. Био је врло кротак, тих и милостив, правичан судија као ретко ко други, и не беше као онај који влада, него као отац који своја чеда пази и учи. Сиротињу је помагао, младима давао савете и поучавао их како да се владају“.

Ово је најбоље да прочита један од ђака.

После смрти цара Душана дошао је на владу његов млади и нејаки син Урош. Многа властела —- великаши — (објаснити реч „властела“) нису слушали Уроша, а кнез Лазар му је био веран. Кад је Урош умро, северним делом Србије завлада кнез Лазар. Престоница му је била Крушевац. Показати ово на карти и изнети слику Крушевца.

Борбе Кнез Лазара с Турцима

Шта се пева у песми: Порука Муратовар Кнезу Лазару били су велики непријатељи Турци и они су намеравали да узму целу земљу. Зато се кнез Лазар почне спремати за борбу против њих. На реци Топлици код села Плочника кнез Лазар дочека Турке и потуче их. Показати ово место на карти и упутати децу да прочитају народну песму: Бој на Плочнику.

Иако је кнез Лазар потукао Турке на Плочнику, он је знао да неће моћи даље да се бори са њима. Зато позове све српске војводе да се заједнички бране од Турака. На ово је пристао и босански краљ Твртко, који је послао доста војске са војводом Влатком Ву-. ковићем. Сва нова имена деца уписују у своје свеске. Хрвати су такође дошли у помоћ кнезу Лазару под вођством војводе Ивана Палижне. Ову слогу и заједнички рад између Срба и Хрвата још у оно доба треба нарочито деци истаћи, Доста је војске скупио и Лазарев зет Вук Бранковић и његов таст Југ Богдан са девет Југовића. Поред ових још многе српске војводе скупиле су војску за борбу са Турцима. У народној песми Мусић Стефан, кнез Лазар је овако позивао Србе:

„Ко је Србин и српскога рода, И од српске крви и колена,

А не дође на бој на Косово, Од руке му ништа не родило, Ни у пољу бјелица пшеница, Ни у брду винова лозица;

Не имао од срца порода,

Ни мушкога ни девојачкога, У кући му чедо не плакало, Пред кућом му коло не играло, Више куће стадо не блејало, Рђом капо док му је колена“.

Српски народ је много волео кнеза Лазара и своју слободну земљу, па је зато хитао са свих страна у војску.