Учитељ

a меси -оа давала MODI Bal

252 ан

слих лица која се служе овим пером. Овај став не остаје код деце: он се развија у правцу „Ли-пера“ и шиљастог пера, где стиже раЗличито: код неке деце раније, код друге доцније, Има доста случајева да овај став остане дефинитиван и не мења се кроз цео живот.

„Ли-перо“ и „То-перо“ по својој техници слични су перима која су у старо доба прављена од гушчијег пера и од трске. Дебљина потеза ових пера је различита. Кад их перо изводи у правцу пресека онда су потези танки као и сам пресек, а кад иду у правцу расцепа, онда су дебели колико и сам пресек.

За женску руку са слабо развијеним мускулима, са кратким прстима и која има став руке окренут у страну, постоји нарочито перо. Оно има широк пресек и изводи црте супротно од осталих пера: дебеле које иду оздо горе и танке које иду озго доле. Држаља је при писању јако управљена на леву страну, шака скупљена у песницу.

Треба поменути да постоје и друге врсте пера, али то су само варијанте описаних типова пера и на њих се нећемо освртати. Сматрамо да је и овај материјал довољан да се упозна суштина индиВилуалнога писма, где су покрети које изводи добро увежбана рука природни покрети и где је држање држаље, писанке и положај писма последица саме грађе руке. Исто тако и перо које долази до примене у писању, мора одговарати грађи руке.

Код школске деце је исти случај. И њима се мора дати у руке. оруђе које одговара анатомском саставу руке. То значи да ова деца већ од почетка треба да пишу индивидуално писмо, писмо које ће бити резултат природних покрета органа за писање и пера које ће по својој техници одговарати грађи руке. |

Настаје питање, како ће се за поједино дете одредити перо које ће својом техником најбоље одговарати грађи руке. У том погледу учитељ ће се служити резултатима својих искустава, која је сабирао до часа када су деца почела да пишу пером. Та искуства он ће скупљати посматрањима: било када деца пишу оловком било када стоје са слободно опруженим рукама низ тело. До часа, када деца почну да уче писана слова, а то бива око половине месеца фебруара, учитељ мора за свако своје дете тачно да зна став руке, јер ће само тако бити у могућности да детету да у руке оруђе, које ће одговарати степену развитка његових органа за писање. Сигуран успех у том погледу постићи ће учитељ, ако се послужи шиљастим пером. Првога часа, када ученици почну да пишу мастилом, даће им учитељ у руке шиљасто перо. Ученици ће писати нешто, Учитељ нека посматра. Видеће децу која јако задиру у хартију десном страном пера. То су деца са ставом руке у десно. Тој ће деци дата У руке перо које нема тога краја, а то је „То-перо“, о коме је већ раније било речи. Затим ће видети децу која јако притискују левом страном пера. То су опет деца, чија је рука такође развијена у десно, али у много мањој мери, него деца из групе која имају руке за „То-перо“. Тој деци замениће се шиљасто перо са „Ли-пером“, чији је врх отсечен у лево. На крају биће и такве деце, која ће како тако моћи да пишу шиљастим пером. Њима ће се дати затупасто перо. Треба напоменути да се дешава често. да је куглица на