Учитељ

тим перима неправилно израђена, да деца њима не могу да пишу, а то може бити узрок да се деца обесхрабре. Зато ће бити потребно да учитељ претходно испроба сва та пера и да их ученицима онда да у руке када увиди да су без мане. Сама деца ће одмах осетити да им је дато у руке перо које најбоље одговара ставу њихове руке и почеће гласно са изјавама задовољства, што су добили у руке пера којима лако пишу.

Али, међу перима која су намењена деци првога разреда основне школе постоје пера која ће одговарати степену притискивања руке приликом писања и углу који чини држаља са површином на којој се пише. Једно и друго стоји у вези са организацијом руке. Тако они ученици, који имају краће прсте, као и они код којих припрема мишића још није довољно изведена, држаће перо више окомито, него деца са дужим прстићима. Са тако, мање више, усправљеном држаљом та ће деца бости хартију када пишу. Зато је за њих нађено перо са малом округлом плочицом на врху. Ово перо знатно растерећује дечју пажњу у почетном стадију писања, јер дете не мора да концентрише један део своје пажње око држања пера, него је сву усредсређује око извођења елемената од којих настаје писмо.

Постоји још једна врста ових пера, То су пера са кратким вратом и прилично широким и завраћеним врхом. Ова су пера тврда и отпорна. Дају се деци која имају „тешку руку“ и притискују пером при писању, те парају хартију. Чест је случај да се деца пишући овим пером одвикну од притискивања и тако оспособе за писање пером којим пишу и остала деца. Сматрамо за потребно да овде учинимо једну напомену, наиме, да употреба овога пера може оставити рђаве последице на дечју руку. Рентгенолошким прегледом дечје шаке утврђено је да се дечја шака разликује по свом саставу од шаке одраслога лица, да осим оних коштаних делова, које има и одрасло лице, има још неке рскавичне делове међу зглобовима прстију, који још нису потпуно срасли са осталим коштаним деловима, па ако настава у писању не би о овој околности довољно водила рачуна, онда би се могло десити да ови рскавични делови неправилно срасту и на тај начин да изазову трајну деформацију шаке.

Као што се види, код одређивања типа пера према типу дечје руке шиљасто перо није дошло никако у обзир. То је зато што то перо својом техником не одговара организацији руке седмогодишњег детета. Упркос томе, ово перо је јако заступљено у нашим школама. Више него и једно друго перо. Због те околности треба да се нарочито забавимо овим пером.

Шиљасто перо је Р. Лариш огласио за најгоре од свих врста пера, јер његова употреба при писању претпоставља неприродно држање дечје руке. Наиме, дечја рука, кад пише шиљастим пером, мора бити шачном граном окренута горе, а то је неприродан став руке који повлачи и неправилно држање трупа и главе. Труп и глава морају се погнути у страну да би се видело писмо, а то онда омета правилно дисање. Нагињањем главе квари се једнакост дистанције очију од писма. То је пут који води до миопије. И Фриц