Учитељ

Кулман одбацује ово перо и каже да оно може бити узрок разним обољењима руке. Он чак тврди да ово перо може одвести на странпутицу способност дечјега духа за обличавање.

Пера, која долазе у обзир код седмогодишњег детета могу бити '/>—]:ј» мм широка. Одлична пера по својој изради су Бланкерцова, Кулманова и Соенекенова, која се могу наћи готово у свима нашим трговинама пера.

Тако ће разред од првога часа писања чинити шаренило; свако ће дете имати у рукама алат за писање који ће по својој техници одговарати грађи органа за писање. То значи да ће се у том разреду од почетка неговати индивидуално писмо; да ће сваки ученик пишући изводити покрете који апсолутно одговарају грађи његове руке и писаће оруђем толико прикладним његовој руци као да Је израсло из ње; као да то оруђе чини саставни део његова тела. Оваква настава ићи ће у корак са природним развитком органа за писање, па и целога тела. Неће, дакле, сметати развитку као што би био случај код извођења наставе у писању шиљастим пером.

Потреба прибегавања овој реформи у настави писања намеће се околношћу, што се мишићи и нерви, а нарочито мишићи који служе за савијање прстију најјаче развијају баш у доба у којој се налазе ова деца. Али и поред тога што нови начин наставе у писању неће ићи на штету природнога дечјега развитка, он мора да налази средства и за помагање анатомско-физиолошког развитка органа за писање, почев од раменог зглоба па до најситнијих делова прстију.

Око 50 разних мишића органа за писање активно је у часу писања. Ти су мишићи, као што је већ раније речено, код седмогодишњег детета још неразвијени и неспособни да изводе сложене покрете руке од којих настаје писмо, насупрот органа за писање код одраслог човека, чији су мишићи увежбани, те чине да рука изгледа као једна добра и послушна машина.

Главни посао при писању изводе прсти оним својим покретима које обележавамо изразима: савијање и пружање прстију. Најзначајнији задатак при савијању прстију врше мишићи, звани тизсишт Пехог Феногит зибИпиз, а налазе се с унутрашње стране шаке и иду од средине средњега чланка па допиру, отприлике, до половине длана. Равни овим по важности су мишићи за савијање прстију који се налазе на крајевима прстију, на јагодицама. То су ТЗВ. тизсешштп Нехог фебогшт ргојипаив.

На спољашњој страни руке налазе се мишићи који служе за пружање прстију при писању. Они иду дужином свих прста, и иду до лакта. За савијање и пружање палца налазе се мишићи на оном узвишењу испред палца и испод тога узвишења према длану. Мишић малога прста код седмогодишњака разликује се од мишића на осталим прстима. Та разлика састоји се у томе, што је мали прст за време писања пружен и заузима водораван или усправан положај; према томе који су мишићи надмоћнији.

Свакако да су код писања активни и други мишићи, као напр. мишићи који омогућавају савијање шаке и њезино пружање, затим мишићи који за време писања покрећу шаку десно лево. Помицање

навија БР од зивева == =

па а ио—_ пе => =

| | и _— а